Velika ruska "gorka" pravoslavna svadba - Slatki poljupci teraju nečastive sile

Tradicionalno, svaka ruska svadba ispraćena je glasnim uzvikivanjem reči "gorko", koja novopečene mladence poziva na poljubac, dok gosti ushićeni naglas broje koliko će on trajati. Ruska svadba je od davnina obmotana velom tradicija i sujeverja, čije kršenje, po mišljenju Rusa, sigurno sluti na loš brak. Mnogi drevni rituali kojih se Rusi strogo pridržavaju imaju svoj redosled, a od starih vremena do danas doživeli su samo mali broj neznatnih izmena, radi usklađivanja sa ritmom života. Jedna od takvih dugovečnih tradicija je i uzvikivanje reči "gorko", za koju se vezuje nekoliko različitih verzija kako je nastala.

Verzija 1: sujeverje

Prema ovoj verziji, na proslavi se pored zvanica može naći i nečista sila, koja će se svojski truditi da veselje, ali i brak osujeti. Kako bi joj "pomrsili konce", gosti uzvikuju "gorko" - čime nečastivom stavljaju do znanja da nema povoda za slavlje, odnosno da nema šta da traži tu.  Smatralo se da će, ukoliko se na proslavi makar jednom ne uzvikne glasno "gorko", nečista sila obavezno umešati svoje prste i pokvariti brak novopečennih mladenaca.

Verzija 2: poljubac mlade

Ranije je postojala tradicija po kojoj je nevesta lično obilazila sve zvanice na proslavi u rukama noseći poslužavnik na kome se nalazila votka. Popivši gutljaj votke, gost je morao ostalim gostima da potvrdi da se u čašici nalazila čista votka, pa je zato uzvikivao "gorko". Ako bi nakon popijenog gutljaja na poslužavniku ostavljao "čast" - sticao je pravo da poljubi nevestu u obraz, čime bi dodatno "zasladio" ispijen gutljaj jake ruske votke.

Verzija 3: narodno veselje

Treća verzija nastanka ove tradicije svoje korene vuče iz narodnih veselja. Kolaju priče da su u Rusiji svadbe oduvek bile poznate po velikim veseljima na kojima su postojale i razne vrste zabava, takmičenja i slično. Jedna od takvih igara organizovala se tokom zime (kada su se najčešće i organizovale svadbe, jer je tokom ostatka godine narod bio zauzet obradom zemljišta, setvom i ostalim poslovima) i nazivala se "gorka"(breg): roditelji mlade bi je, zajedno sa njenim prijateljicama, uzdizali na najviši breg u selu (ili improvizovani breg u dvorištu svoje kuće), a zatim taj breg polivali vodom. U uslovima surove ruske zime, na obroncima brega brzo bi se stvarao led - zadatak mladoženje i njegovih prijatelja bio je da se popnu do devojaka, pri čemu su radosno svi u glas uzvikivali "gorka". Kada bi se posle mnogo bezuspešnih pokušaja mladoženja popeo na vrh brega, imao je pravo da poljubi mladu, a njegovi prijatelji - njene prijateljice, nakon čega bi se svi zajedno, bez obzira na svečane odevne kombinacije u koje su bili odeveni, sa brega spuštali u podnožje kotrljajući se.

Verzija 4: žaljenje za samačkim životom

Nakon nekoliko popijenih čašica, novopečeni mladenci i zvanice na svadbenom veselju imali su tradiciju da svi skupa sednu i oplakuju samački život (mlada i napuštanje roditeljskog doma), koji se se činom sklapanja braka završavao, a nastupao je period koji je zahtevao zrelost i odgovornost. Gosti bi pre svakog ispijanje umesto zdravice uzvikivali "gorko" u znak gorčine zbog opraštanja od samačkog života. Zatim bi mladenci svojim poljupcem demonstrirali da su ipak dobili mnogo više no što su izgubili.

Koje su to još tradicije i verovanja koja se vezuju za rusku svadbu, a koja su nesvakidašnja za ostale narode:

• Nevesta ne sme da se pogleda u ogledalo kada je potpuno obučena i našminkana
• U rub haljine obavezno se mora udenuti čioda, kako bi se nevesta i brak sačuvali od uroka
• Bidermajer se ni slučajno ne sme davati iz ruke u ruku
• Svadbena povorka mora ići krivudavim putevima, kako bi se nečista sila zbunila i izgubila usput