Letnji meseci donose veći rizik od trovanja hranom i crevnih infekcija tokom putovanja - visoke temperature, duga čekanja na aerodromima, kašnjenja letova i promenljivi uslovi u smeštaju mogu dodatno ugroziti bezbednost hrane koju putnici konzumiraju.
Dok putnici najčešće brinu o otkazanim letovima, izgubljenom prtljagu i promenama planova, manje vidljiv rizik može se pojaviti tokom samog putovanja. Kada hrana nije pravilno čuvana ili kada se naruši kontrola temperature, obrok koji deluje potpuno bezbedno može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.
Stručnjaci upozoravaju da se bakterije najbrže razmnožavaju kada hrana duže vreme stoji u "opasnoj temperaturnoj zoni", između oko 4 i 60 stepeni.
Kašnjenja letova i hotelski bifei kao skriveni rizik
Letnja putovanja često prate kašnjenja i nepredviđene situacije, a to može uticati i na bezbednost hrane koju putnici konzumiraju. Kada obroci dugo stoje tokom kašnjenja na pisti ili u transportnim uslovima bez odgovarajuće kontrole temperature, mogu nastati problemi.
Čak i sat vremena na aerodromu može biti dovoljno da kvarljiva hrana pređe u opasnu temperaturnu zonu, upozoravaju stručnjaci. Zato sendvič ili drugi obrok koji je dugo stajao tokom kašnjenja leta može predstavljati rizik, čak i ako izgleda potpuno ispravno.
Poseban rizik predstavljaju hotelski bifei, gde hrana može satima biti izložena nepovoljnim uslovima.
Stručnjaci upozoravaju da i sveža porcija može biti kontaminirana ako je dodata preko već postojeće hrane koja je već dugo stajala.
Oprez i sa hotelskim mini-frižiderima
Još jedna zamka tokom odmora su hotelski mini-frižideri. Neki od njih ne hlade dovoljno kao kućni frižideri, posebno kada su prepuni. Zbog toga se kvarljiva hrana ne preporučuje za čuvanje na vratima ili gornjim policama, zbog same temperature. Ako ostatke hrane čuvate u frižideru koji nije dovoljno hladan, svakako rizikujete stomačne probleme, naglašavaju lekari.
Zašto su letnja putovanja rizičnija
Tokom letnjih meseci, kombinacija vrućina i putovanja stvara uslove u kojima se lakše narušava bezbednost hrane. Poseban problem predstavlja takozvani "hladni lanac" - stalno održavanje odgovarajuće temperature od proizvodnje do serviranja. Kada se taj sistem prekine, rizik od razvoja bakterija raste.
To se može dogoditi tokom dugih putovanja, kašnjenja aviona, transporta hrane ili u objektima koji nemaju dovoljno dobre uslove za čuvanje namirnica. Čak i kratko izlaganje ohlađene hrane sobnoj temperaturi može značajno ubrzati razmnožavanje bakterija. Lekari upozoravaju da bakterije poput listerije i drugih patogena mogu dostići opasan nivo mnogo brže kada hrana nije stalno čuvana u odgovarajućim uslovima.
Kako na putovanjima da se smanje rizici
- izbegavajte hranu koja dugo stoji na sobnoj temperaturi;
- na švedskom stolu birajte jela koja su tek poslužena;
- ne oslanjajte se samo na izgled hrane - ona može delovati sveže, a da nije bezbedna;
- tokom dugih kašnjenja birajte zapakovanu hranu poput jogurta ili celog voća;
- budite oprezni sa ostacima hrane koje čuvate u hotelskim mini-frižiderima, jer neki ne hlade dovoljno.
- izbegavajte jela koja nisu adekvatno ohlađena ili zagrejana.
Mnogi misle da je hrana bezbedna ako je bila van frižidera samo kratko vreme, ali tokom velikih vrućina i nekoliko desetina minuta može biti dovoljno da bakterije počnu da se razmnožavaju.