"Karpmanov trougao" - Dramski trougao iz koga je teško izaći

Magični alat za otkrivanje ovog obrasca u međuljudskim odnosima zove se i "dramski trougao" a stvorio ga je Stiven Karpman 1968. godine u okviru transakcione analize. Karpman, koji je imao interesovanja za glumu, izabrao je termin "dramski trougao", a ne izraz "konfliktni trougao", jer "žrtva" u ovom modelu ne predstavlja stvarnu žrtvu, već nekoga ko se oseća ili ponaša poput žrtve, tj. sama bira ulogu. Zahvaljujući ovom alatu, možemo jasno analizirati šta se dešava u odnosima, jer dramski trougao osvetljava automatsku i nefunkcionalnu interakciju između dvoje (ili više) ljudi.

Najjednostavnije predstavljeno, "Karpmanov trougao" predstavlja model (šemu) međusobno zavisnih odnosa u kome tri ključne uloge čine progonitelj, spasilac i žrtva. "Šablon" po kome funkcioniše svaka od uloga može se naslutiti: "progonitelj" napada "žrtvu", kontroliše njene emocije, misli i postupke i dominira u svakom pogledu, "spasilac" se svojski trudi da "žrtvi" pruži zaštitu i uverava je da joj je zaštita potrebna i da se sama iz toga ne bi iskobeljala, dok "žrtva" pati i krivi sebe i okolnosti za situaciju u kojoj se našla. Izlazak iz ovog začaranog "Karpmanovog trougla" uistinu može biti težak, budući da svaka od uloga na neki način čak i uživa u tome. Zanimljivo je da učesnici ovog trougla nisu zapravo ni progonitelji, ni spasioci, a ni žrtve, već jednom kada (svesno ili nesvesno) odaberu takav scenario i uđu u svoje uloge, nastavljaju sa "igrom", iako je rešavanje konfliktne situacije tik iza ugla.

Asertivnost kao veština dobre komunikacije - Kako ljubazno reći "ne"

Svojevrsna klopka, zbog koje učesnici teško izlaze iz ovog scenarija, leži u tome da se odabrane uloge zapravo igračima dopadaju, a svako od njih iz ovoga ima i neku (možda teško uočljivu sa strane, ali ne i zanemarljivu) korist. Na primer, uloga "žrtve" omogućava osobi da ne nosi odgovornost za svoj život i odluke koje donosi, budući da joj "spasilac" uvek "čuva leđa", dok "spasilac" znajući da "žrtva" zavisi od njega, time hrani svoj ego. "Progonitelj", pak, svoj ego hrani apsolutnom kontrolom i dominacijom koju manifestuje agresijom.

Uloge u "Karpmanovom" trouglu i kako nastaje

Progonitelj - "ti si kriv/a za sve!" pozicija prepoznatljiva za "progonitelja", koji neprestano kritikuje i krivi "žrtvu", čineći da se ona oseća loše. "Progonitelj" se hrani osećajem kontrole i moći, čime sebi, ali i okolini, dokazuje svoju važnost i veličinu, dok zapravo ne rešava niti jedan problem ili situaciju.

"Spasilac" - "dozvoli mi da te spasim", pozicija u kojoj spasilac uporno ulaže sopstvenu energiju u spašavanje drugih ljudi, na taj način umirujući i hraneći svoj ego. Svakom ovakom spasiocu treba po jedna "žrtva", koja će mu, time što mu ona dozvoljava da je spašava hraniti njegov ego i davati mu osećaj bitnosti i sopstvene vrednosti. Što je "žrtva" bespomoćnija - to je spasilac zadovoljniji.

"Žrtva" - "jadan/a ja" pozicija, u kojoj je ona bespomoćna, večno ugnjetavana i nesrećna, nespremna da preuzme odgovornost za negativne situacije u životu. Žrtva pasivno čeka svog princa na belom konju, spasioca, a nekada ga čak i traži samo da ne bi preuzela odgovornost za sebe. Za žrtvu je ona uvek najgore prošla, nikada nema sreće i uvek su joj drugi krivi za sve, a život nepravedan.

Dramski trougao nastaje kada osoba preuzme ulogu "Žrtve" ili "Progonitelja". Ova osoba tada oseća potrebu da se u sukob uključe ostali igrači. Kao što se to često dešava, "Spasilac" se ohrabruje da uđu u konkretnu situaciju. Ovi angažovani igrači preuzimaju svoje uloge koje nisu statične, i zbog toga se mogu pojaviti različiti scenariji. Unutar njega neprestano kulja konflikt, a uloge se mogu periodično menjati zavisno od razvoja situacije. Tako, "žrtva" želeći da se osveti, može privremeno postati "progonitelj", dok "spasilac" može lagano preći u ulogu "žrtve" kada mu se učini da onaj koga je "spašavao" nije dovoljno zahvalan za njegov blagorodni čin. Drama počinje onda kada se uloge inicijalno raspodele, a traje dokle god se smenjuju i konflikt ne jenjava. 

Gde se možemo susresti sa "Karpmanovim trouglom"

Svi odnosi u kojima učestvujemo odvijaju se po manje - više istom principu, pa tako ne postoji jedan specifičan odnos u kome se "Karpmanov trougao" može manifestovati. Sa njime se možemo susresti u emotivnim, porodičnim, prijateljskim, pa čak i poslovnim odnosima – zahtevni šef je (najčešće) u ulozi progonitelja, zaposleni koji ne ume da postavi lične granice upada u ulogu "žrtve", a kolega koji sa strane sve to posmatra i pruža podršku i rame za plakanje svom kolegi - "spasilac".

Kako izaći iz "Karpmanovog trougla"

Za uspešan izlazak iz "Karpmanovo trougla" potrebno je pre svega razumeti u kojoj smo ulozi i zbog čega smo se tu našli, a zatim i preuzeti na sebe odgovornost, i to ne samo za svoje misli i postupke izvan trougla, već i za sopstveni izlazak iz njega (a ne tražiti novog "spasioca" koji će nam pomoći da izađemo iz postojećeg trougla, kako bismo se upecali u novi). Nakon toga, potrebno je analizirati svoje okruženje i videti šta je to što nas u takve toksične odnose gura i otkud želja da budemo u ulozi "žrtve", ili na primer, "progonitelja". Kada raščlanimo sve i sagledamo situaciju iz ugla odrasle, racionalne osobe, preostaje samo još jedan (možda i najteži) korak - rešiti konflikt dijalogom.