Roditelji nikako ne treba da puštaju svoju decu u vodu ukoliko ima više dece, kao i da ih ne treba puštati iz vidokruga u blizini vode ili na bazenu ukoliko su deca mala, kako bi se izbegao rizik od utapanja. Reke su najrizičnije i za decu i za odrasle kupače, ističe internista dr Nada Macura.
Zašto su reke najopasnije za decu i kupače
Macura je za Tanjug rekla, komentarišući i to što je u Srbiji tokom leta četvoro dece izgubilo život u vodi, da ako su u pitanju starija deca koja su željna nekih akrobacija, ronjenja ili skakanja, roditelji moraju da ih pripreme na to da reka nije poligon za takvu vrstu sporta, da moraju da vode računa da u reci mogu da uskoče u vir, neki mulj ili dubinu iz koje neće moći da izrone.
"Leto je rizično, ima dosta utopljenja nesvesnih ili svesnih. Skakanje iz čamca je takođe nešto što može biti opasno, ali tu su roditelji, lekari i oni koji treba da savetuju putem medija kako se ponašati na kopnu, a kako u vodi", izjavila je ona.
Odgovarajući na pitanje šta je ključno da odmah urade oni koji spašavaju davljenika, Macura je napomenula da je prilikom spašavanja davljenika ključno dati veštačko disanje, odnosno uduvati pet jakih udaha reanimatora metodom usta na usta ili usta na nos, kako bi davljenik došao do kiseonika.
"Posle toga se može dati spoljašnja masaža srca, reanimacija. Može onaj koji spašava na trenutak okrenuti davljenika na stranu i voda će sama izaći iz organizma. Treba najmanje 45 minuta reanimacionog postupka da bi se utopljenik povratio. Prvi korak ako osoba ne diše je pet jakih izdaha i oko 30 pritisaka na grudni koš. U svim situacijama mora da se pozove hitna pomoć, jer iako ste vi prvi koji spašavate život onaj ko produžava je hitna pomoć", poručila je ona.
Šta uraditi ako dođe do utapanja
Komentarišući to što je u Srbiji tokom leta četvoro dece izgubilo život u vodi, Macura je rekla i da nagli skok u vodu i promena temperature mogu da predstavljaju veliki rizik od utapanja za kupače, i dodala da tokom dužeg boravka u zagrejanoj prostoriji ili na suncu može da dođe do tolotnog udara ili sunčanice, kada je neophodno bolničko lečenje.
"Može doći i do sunčanice kada neko dugo leži na obali. Kada čovek iznenada izgubi svest temperatura skače do nepredvidivih 40 stepeni, prestanak znojenja označava da postoji slom organizma, pritisak raste dok puls pada. Tu treba bolničko lečenje i davanje infuzija", navela je.
Opasnost od naglog ulaska u vodu i sunčanice
Na pitanje da li ljudi koji imaju hronične bolesti moraju posebno da vode računa prilikom ulaska u vodu tokom leta, Macura je rekla da osoba sa hroničnim bolestima, srčani bolesnici, respiratorni pacijenti, neurološki pacijenti i osobe koje imaju epilepsiju treba posebno da vode računa prilikom ulaska u vodu jer dejstvo sunca i vode može da dovede do epileptičnog napada i utopljenja.
"Srčani udari takođe mogu biti prouzrokovani ukoliko je voda hladna, ukoliko vas uhvati grč u listovima, stopalu, butini. To takođe može da bude jedan od rizika faktora od davljenja u vodi", napomenula je doktorka.