Često korišćenje veštačke inteligencije (AI) može da dovede do razvoja zavisnosti, oteža neposrednu komunikaciju među ljudima i izazove probleme u prilagođavanju društvenom okruženju, izjavila je direktorka Instituta za kliničku psihologiju moskovskog Univerziteta Pirogov, Vera Nikišina.
Nikišina je za RIA Novosti rekla da intenzivna interakcija sa sistemima AI može da poveća potrebu korisnika za povlačenjem iz stvarnih društvenih odnosa.
"Što više čovek komunicira sa veštačkom inteligencijom, to se više suočava sa teškoćama u stvarnoj komunikaciji. Istovremeno raste potreba za udaljavanjem od društvene stvarnosti, a posledica takve zavisnosti jeste otežano funkcionisanje u realnom društvenom okruženju, bez posredovanja tehnologije", upozorila je Nikišina.
Prema njenim rečima, kod osoba koje razviju takvu vrstu zavisnosti mogu da budu izraženija negativna emocionalna stanja tokom neposrednih društvenih kontakata, zbog čega će težiti da se vrate komunikaciji sa veštačkom inteligencijom, gde imaju utisak da su bolje shvaćeni.
Nikišina je dodala da takve osobe mogu da razviju poremećaje prilagođavanja, dok nedostatak stvarne socijalne komunikacije može da dovede do povećane anksioznosti, kojoj se vremenom mogu pridružiti i različite fobije.
Česta upotreba AI menja i način razmišljanja, ali i strpljenje
Stručnjaci već duže vreme ukazuju da sve češća upotreba alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji ne menja samo način na koji ljudi rade i uče, već i način na koji razmišljaju i dolaze do informacija. Umesto pretraživanja različitih izvora, analize i samostalnog donošenja zaključaka, korisnici sve češće dobijaju gotove odgovore za nekoliko sekundi.
Pojedina istraživanja već su ukazala da prekomerno oslanjanje na AI može da oslabi kritičko mišljenje i smanji spremnost na samostalno rešavanje problema. Psiholozi istovremeno upozoravaju da bi navika na trenutne odgovore mogla da utiče i na strpljenje, kao i na toleranciju prema zadacima koji zahtevaju više vremena, koncentracije i intelektualnog napora.
Zbog toga stručnjaci savetuju da se veštačka inteligencija koristi kao pomoćni alat, a ne kao potpuna zamena za učenje, analizu i neposrednu komunikaciju sa drugim ljudima, kako bi se očuvale kognitivne sposobnosti i socijalne veštine.