Sovjetska škola nije bila samo mesto za sticanje znanja, već i institucija u kojoj su disciplina, jednakost i poštovanje pravila imali veliki značaj. Izgled učenika, način oblačenja, frizura, pa čak i školski pribor bili su pod strogom kontrolom. Svako odstupanje od propisanih normi smatralo se neprihvatljivim, a učenici su zbog toga mogli da dobiju ukor ili druge disciplinske mere.
Na primer, duga kosa kod dečaka smatrala se znakom zapadnog uticaja, pa su učenici koji su podražavali rok muzičare često bili primoravani da se ošišaju.
Ni devojčice nisu imale mnogo prostora za individualnost - nastavnici su kontrolisali dužinu školskih sukanja, a ako je porub bio više od deset centimetara iznad kolena, učenice su vraćane kući da se presvuku.
Zabranjene su bile i najlon čarape, cipele sa potpeticom, sportske jakne umesto školskog sakoa, kao i puštena kosa, koja je morala da bude ispletena u pletenice.
Zabrane su važile i za školski pribor
Pravila nisu obuhvatala samo izgled. U nižim razredima godinama nije bilo dozvoljeno korišćenje hemijske olovke jer su nastavnici smatrali da ona kvari rukopis i da mastilo sadrži štetne materije. Prvaci su zato pisali isključivo naliv perom, a domaći zadaci napisani hemijskom olovkom često su morali ponovo da se prepisuju.
Farmerke kao "ideološki problem"
Farmerke su u SSSR-u bile mnogo više od komada garderobe. Kako su u početku bile dostupne samo malom broju ljudi, smatrane su simbolom društvene nejednakosti i zapadnog uticaja. Učenicima koji su ih nosili pretilo je udaljavanje sa nastave ili ukor u dnevniku.
Slično je bilo i sa kožnim aktovkama koje su postale popularne krajem sedamdesetih godina. Nastavnici su insistirali da deca u školu dolaze sa rančevima, tvrdeći da su aktovke štetne za pravilno držanje.
Kozmetika i nakit bili su zabranjeni
Šminka i nakit nisu bili prihvatljivi u školama. Karmin, rumenilo i naglašena šminka smatrani su kršenjem pravila, pa su učenice često morale odmah da ih skinu ako bi nastavnici primetili. Isto je važilo i za zlatne minđuše, koje su učenice morale da skinu pred ulazak u školu.
Pravila su počela da se ublažavaju tek krajem osamdesetih godina, tokom perestrojke, kada su postale dozvoljene jednostavne, male minđuše.
Ujednačenost iznad svega
Ni nove patike nisu bile poželjne, jer su se smatrale simbolom zapadnog načina života. Stroga školska pravila oblačenja su važila bez obzira na vremenske uslove, pa su, na primer, devojčice na Krimu i tokom septembarskih vrućina morale da nose uniformne haljine sa dugim rukavima, prenosi "Komsomoljska pravda".
Osnovna ideja takvog sistema bila je da svi učenici izgledaju isto i da lični stil ne sme da bude ispred pravila koja je propisivala škola.