Otkriveno koje su najbolje evropske zemlje za digitalne nomade u 2026. godini

U 2026. godini kancelarija bi mnogima mogla da postane bilo koje mesto gde gde mogu da otvore laptop i tamo žive na određeno vreme. Zbog sve većeg broja ljudi koji rade na daljinu, izbor zemlje za život postaje važniji nego ikad - a ključni faktori više nisu samo troškovi, već i internet, infrastruktura, vizne mogućnosti i kvalitet života.

Novi izveštaj LEI registra, globalnog sistema baza podataka, rangirao je 40 evropskih zemalja koristeći 19 različitih kriterijuma kako bi utvrdio koje su najbolje destinacije za digitalne nomade u 2026. godini.

Pored troškova kirije i namirnica, analizirani su brzina vaj-faj mreže, broj kovorking prostora (zajedničkih radnih prostora za rad na daljinu), bezbednost, uslovi za dobijanje viza za digitalne nomade, znanje engleskog jezika, zdravstvena zaštita i lokalni događaji.

Najbolje evropske zemlje za digitalne nomade

Na prvom mestu našla se Estonija, jedna od tri baltičke države, zahvaljujući pristupačnim troškovima života, dobroj infrastrukturi i prijateljskom odnosu prema digitalnim nomadima.

Jednosoban stan u centru estonskog grada u proseku košta 573 evra mesečno, dok su mesečni troškovi namirnica oko 247,80 evra. Zemlja ima visok nivo bezbednosti, dobre brzine interneta, a viza za digitalne nomade važi godinu dana i košta 85 evra.

Srbija na 34. mestu na listi najmoćnjih pasoša na svetu, bez vize u 135 zemalja

Drugo mesto pripalo je Islandu. Iako je reč o jednoj od najskupljih destinacija, sa prosečnom mesečnom kirijom od 2.098 evra i troškovima namirnica od 541,62 evra, ova zemlja ima najbrži internet, najveći broj kovorking prostora i smeštaja, veoma je bezbedna i bogata različitim događajima.

Na trećem mestu je Portugal, dugogodišnji favorit među digitalnim nomadima zahvaljujući brzom internetu, visokom nivou znanja engleskog jezika i dostupnosti viza. Jednogodišnja viza košta 80 evra, dok je prosečna kirija u centru grada 919 evra mesečno.

Četvrta je Crna Gora, koja se izdvaja izuzetno povoljnom vizom za digitalne nomade. Ona košta samo 26 evra, a važi do 730 dana, što je najduži period među svim zemljama obuhvaćenim istraživanjem.

Prosečna mesečna kirija iznosi 576 evra, dok su troškovi namirnica oko 211,22 evra. Crna Gora ima drugu po redu najbolje ocenjenu zdravstvenu zaštitu i drugu najveću dostupnost smeštaja, zbog čega je privlačna digitalnim nomadima sa ograničenim budžetom.

Prvih pet zatvara Hrvatska, koja nudi drugu najdužu vizu za digitalne nomade - do 540 dana. Ima treću najvišu ocenu bezbednosti i četvrtu najveću dostupnost smeštaja po glavi stanovnika. Prosečna kirija u centru grada iznosi 663 evra, a namirnice 232,46 evra mesečno. Iako se izdvaja po znanju engleskog jezika i velikom broju događaja, internet je najsporiji među prvoplasiranim zemljama.

Prvih deset upotpunjuju Slovenija, Češka, Španija, Litvanija i Rumunija, koje nude različite prednosti u zavisnosti od potreba radnika na daljinu.

Gde je Srbija

Na listi se našla i Srbija, koja je zauzela 19. mesto od 40 evropskih zemalja. Prema istraživanju, to znači da se svrstava među dobre, odnosno natprosečne izbore za radnike na daljinu, ali ne i među vodeće evropske destinacije.

Kao glavne prednosti Srbije izdvajaju se relativno niski troškovi života u poređenju sa zapadnoevropskim zemljama, dobra internet i kovorking infrastruktura, posebno u Beogradu i Novom Sadu, razvijena IT scena, aktivna zajednica ljudi koji rade na daljinu, kao i povoljan položaj za putovanja po Balkanu i Evropi.

Najgori izbori za digitalne nomade

Na drugom kraju liste nalazi se pet zemalja koje su se pokazale kao najmanje pogodne za digitalne nomade.

Poslednja je Irska. Iako ima visok nivo znanja engleskog jezika, dobru ponudu događaja i kovorking prostora, lošije je rangirana zbog visokih cena kirija, slabijih ocena bezbednosti i zdravstvene zaštite, a pre svega zato što ne nudi vizu za digitalne nomade.

Pretposlednja je Švajcarska. Iako ima brz internet, visok nivo bezbednosti i veliki broj kovorking prostora, kao i dobre uslove za rad na daljinu, nema vizu za digitalne nomade. Uz to, cene namirnica su visoke, a prosečna mesečna kirija iznosi 1.785 evra.

Iza nje slede Belorusija i Bosna i Hercegovina. Iako su pristupačnije za život, nijedna ne nudi vizu za digitalne nomade. Belorusija se posebno loše pokazala kada su u pitanju brzina interneta i broj kovorking prostora, dok Bosna i Hercegovina ima jednu od najslabijih infrastruktura u istraživanju, prenosi "Juronjuz".

Među pet najlošije rangiranih našla se i Francuska. Iako je i dalje najposećenija turistička zemlja na svetu, nije dobar izbor za digitalne nomade jer nema vizu za radnike na daljinu, znanje engleskog jezika je relativno nisko, a indeks bezbednosti najlošiji je među svim analiziranim zemljama, uprkos dobroj zdravstvenoj zaštiti i brzom internetu.