Gospojinski post je najkraći od četiri velika godišnja posta i posvećen je duhovnoj pripremi uoči praznika Uspenja Presvete Bogorodice i strožiji je od božićnog i apostolskog, te pravoslavni hrišćani zbog velikog poštovanja prema Presvetoj Bogorodici ovaj post poste kao i Veliki post, sve dane "na vodi", osim subote i nedelje kada je dozvoljeno ulje i vino.
Jedino na Praznik Preobraženja Gospodnjeg se jede ribu bez obzira u koji dan nedelje praznik pada. Dalje, ako sam praznik Uspenja padne u sredu i petak, ne mrsimo već i tada jedemo ribu, vino i ulje. U našem narodu postoji običaj da se mlado grožđe ne jede do Preobraženja Gospodnjeg, jer se toga dana u crkvama blagosilja grožđe i deli se narodu, piše na portalu Hrama Svetog Save.
Uspenski (Gospojinski) post je ustanovljen je po primeru Presvete Bogomajke, koja je vreme pre smrti provodila u postu i molitvi. Dosta je mlađi od samog praznika Uspenija Presvete Bogomajke, a prvi spomen ovog posta nalazimo kod Svetog Teodora Studita, koji kaže: "Isto tako treba držati i post Bogorodice, a samo dan Preobraženja Gospodnjeg razrešava se na ulje i ribu", piše na portalu Eparhije žičke.
Uvek počinje na Dan sedmorice braće Makaveja i njihove majke, koji su pogubljeni mučeničkom smrću.
Duhovni smisao posta
Pravi post ima dve strane: telesnu i duhovnu i sastoji se kako u uzdržanju od mrsne hrane tako i u uzdražavanju od rđavih misli, želja i dela, umnožavanju molitava, dobročinstava i vršenju sviju evanđelskih vrlina.
Hrišćanski post vodi poreklo od Gospoda Isusa Hrista - on je sam postio, govorio o postu i rekao da će njegovi učenici postiti. Sveto pismo svedoči da su apostoli i prvi hrišćani postili, a tako je bilo kroz svu istoriju Crkve do danas. "Post je sve Svete rukovodio u životu po Bogu". Cilj posta je približavanje Bogu to jest zajednica sa Bogom, proslavljanje Boga i poštovanje svetih.