Mars je četvrta planeta od Sunca i jedan od naših najbližih planetarnih suseda. Čovečanstvo ga proučava hiljadama godina, još od drevnog Egipta, ali su tek savremene tehnologije omogućile da se o ovoj planeti sazna mnogo više. Danas znamo da Mars ima led, atmosferu i organsku materiju, zbog čega se smatra jednim od glavnih kandidata za buduću kolonizaciju.
Ipak, slanje ljudi na Mars ne predstavlja samo tehnički izazov. Jedan od najvećih problema je ogromna udaljenost između dve planete, koja se stalno menja.
Koliko su udaljeni Zemlja i Mars
Prosečna udaljenost između Zemlje i Marsa iznosi oko 225 miliona kilometara. Međutim, to nije stalna vrednost. Obe planete kreću se oko Sunca po eliptičnim orbitama, a njihove orbite su i nagnute jedna u odnosu na drugu.
Zbog toga se planete tokom kretanja približavaju i udaljavaju. Kada su u najpovoljnijem položaju, Zemlja i Mars mogu biti udaljeni oko 54,6 miliona kilometara. Kada se nađu na suprotnim stranama Sunca, udaljenost između njih može da dostigne oko 401 milion kilometara.
Drugim rečima, nije svejedno kada svemirska letelica krene sa Zemlje. Pogrešan trenutak može značiti znatno duži i zahtevniji put.
Zašto se ne leti pravo do Marsa
Razlog je kretanje obe planete - dok svemirska letelica putuje, Zemlja i Mars nastavljaju da se kreću po svojim orbitama oko Sunca. Zato letelica ne treba da ide ka mestu na kojem se Mars nalazi u trenutku polaska, već ka mestu na kojem će se on nalaziti kada letelica stigne.
Zbog toga se koristi putanja koja je prilagođena kretanju obe planete i koja omogućava da se do Marsa stigne uz što manju potrošnju energije.
Kada je najbolje krenuti na put
Postoje periodi kada se Zemlja i Mars nađu u posebno povoljnom položaju za slanje svemirskih misija. Takvo poravnanje dešava se otprilike svakih 26 meseci i naziva se opozicija Marsa.
Tada su Sunce, Zemlja i Mars raspoređeni tako da su Zemlja i Mars u povoljnijem međusobnom položaju za putovanje. Upravo zbog toga se takvi periodi koriste kao svojevrsni "prozori" za lansiranje misija.
Prema podacima NASA, 12. januara 2025. udaljenost između Zemlje i Marsa iznosila je 96 miliona kilometara, 20. februara 2027. biće 101,4 miliona kilometara, a 29. marta 2029. 96,8 miliona kilometara.
Još povoljnija približavanja dešavaju se ređe. Jednom u 15 do 17 godina, Zemlja i Mars mogu da se nađu na udaljenosti manjoj od 60 miliona kilometara. Na primer, 2003. godine između njih je bilo oko 56 miliona kilometara.
Koliko traje put do Marsa
Prema proračunima profesora fizike Krega Patena sa Kalifornijskog univerziteta u San Dijegu, putovanje do Marsa tokom povoljnog perioda trajalo bi oko 270 dana, odnosno devet meseci.
Približno isto vreme bilo bi potrebno i za povratak na Zemlju. To znači da bi ljudska misija podrazumevala veoma dug boravak u svemiru, što sa sobom nosi brojne izazove.
Zašto naučnici žele da skrate put
Put do Marsa danas bi trajao oko devet meseci, pa naučnici traže načine da ga značajno skrate. Jedna od mogućnosti su nuklearni raketni motori, koji bi, prema planovima NASA, mogli da smanje vreme putovanja na samo 45 dana.
Za razliku od savremenih hemijskih raketnih motora, nuklearni sistem bi koristio toplotu dobijenu iz nuklearne energije za zagrevanje tečnog vodonika i stvaranje potiska. Reaktor bi, kako bi se smanjio rizik tokom lansiranja, bio uključen tek nakon ulaska letelice u orbitu.
Nuklearni motor bi omogućio veće brzine, zahtevao manje goriva i ostavio više prostora za dodatnu opremu. Po dolasku na Mars, reaktor bi mogao da se koristi i kao izvor energije za astronaute.
Šta ako bismo putovali brzinom svetlosti
Svetlost putuje brzinom od 299.792.458 metara u sekundi, odnosno za godinu dana pređe oko 9,46 triliona kilometara. Kada bi signal putovao tom brzinom, do Marsa bi u povoljnom položaju stigao za svega oko tri minuta.
Ipak, to nije realna opcija za ljudsku misiju: Svemirska letelica morala bi da ubrza do velike brzine, ali i da uspori pre dolaska na Mars.
Kada bi ljudi mogli da odu na Mars
Misije sa ljudskom posadom planiraju se za period od 2030. do 2040. godine, ali pre njihove realizacije potrebno je rešiti niz problema.
Pored samog putovanja, astronauti bi morali da se nose sa produženom izloženošću svemirskom zračenju, ali i sa zahtevima dugog boravka u svemiru. Zbog toga bi posebna fizička i psihološka priprema posade bila jedan od važnih delova misije.
Tako put do Marsa nije samo pitanje toga koliko kilometara treba preći. Od položaja planeta, izbora putanje i tehnologije motora zavisi koliko će put trajati, dok bezbednost posade ostaje jedan od ključnih izazova budućih misija na Crvenu planetu, prenosi "RBK Trend".