Lubenicu i dinju ne treba automatski svrstavati među namirnice koje bi trebalo izbaciti iz ishrane zbog šećera koji sadrže. Njihov uticaj na organizam nije isti kao kod gaziranih slatkih pića, deserta ili drugih proizvoda sa dodatim šećerom, navela je za "RIA Novosti" stručnjak sa ruskog Instituta za majčinstvo i detinjstvo Univerziteta "Pirogov".
Prema njenim rečima, važno je uzeti u obzir da se u lubenici i dinji šećer nalazi unutar samog voća, zajedno sa vodom, dijetalnim vlaknima i drugim komponentama. Zato činjenica da voće ima izraženo sladak ukus sama po sebi ne znači da ono ima isti efekat na telo kao slatka gazirana voda ili desert.
Drugim rečima, nije dobro posmatrati samo količinu šećera, već celu namirnicu i celokupnu ishranu pojedinca.
Nije svaki šećer isti
Pogrešno je pretpostaviti da je šećer koji se nalazi u slatkom voću automatski štetan. Kako je objašnjeno, mnogo je važnije posmatrati ishranu u celini.
Višak šećera u organizmu se mnogo češće povezuje sa redovnom konzumacijom slatkih pića, konditorskih proizvoda, sokova i slatkih mlečnih proizvoda. Upravo ove namirnice mogu biti značajniji izvor slobodnih šećera u ishrani.
Ipak, to ne znači da veličina porcije lubenice i dinje nije važna. Ne treba preterivati, a posebnu pažnju na količinu trebalo bi da obrate osobe sa dijabetesom i drugim poremećajima metabolizma ugljenih hidrata.
Istovremeno, šećer koji prirodno sadrže sveža jabuka, lubenica ili dinja ne spada u kategoriju slobodnih šećera.
Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), unos slobodnih šećera trebalo bi da bude manji od 10 odsto dnevnog unosa kalorija. Kod ishrane od oko 2.000 kilokalorija, to odgovara količini od oko 50 grama slobodnih šećera dnevno.
Lubenica ima i likopen
Pored pitanja šećera, lubenica ima i još jednu zanimljivu osobinu. Ona sadrži antioksidans likopen, koji se povezuje sa prevencijom određenih vrsta raka.
Prema rečima nutricionistkinje Olge Jamilove, postoje naučni dokazi koji ukazuju na to da redovna konzumacija hrane koja sadrži likopen može da bude povezana sa prevencijom određenih vrsta raka, među kojima su rak želuca i rak prostate.
To znači da se lubenica u kontekstu ishrane ne posmatra samo kroz sadržaj šećera, već i kroz druge komponente koje prirodno sadrži.
Zanimljivo je i da količina likopena nije ista u svim vrstama lubenice. Prema navodima nutricionistkinje, crvene lubenice sadrže više likopena od žutih.
Zbog toga slatki ukus lubenice i dinje sam po sebi nije razlog da se ovo voće automatski izbaci iz ishrane. Važnije je posmatrati celokupnu ishranu, a kod osoba sa poremećajima metabolizma ugljenih hidrata obratiti pažnju i na veličinu porcije.