Evropska komisija objavila je zvanične datume za početak i kraj letnjeg računanja vremena do 2031. godine.
Prema važećim pravilima EU, letnje računanje vremena počinje poslednje nedelje u martu, a završava se poslednje nedelje u oktobru svake godine, a prema informacijama objavljenim u Službenom glasniku EU u periodu od 2027. do 2031. letnje računanje vremena počinjaće i završavaće se u 01 sat ujutro prema koordinisanom svetskom vremenu (UTC).
Ove godine zimsko računanje vremena počeće 25. oktobra, dok će letnje 2027. godine početi 28. marta, a završiće se 31. oktobra.
Raspored je pripremljen na osnovu trenutno važećih pravila, tako da to ne znači da će promena sata definitivno ostati do 2031. godine.
Ukoliko bi se u međuvremenu doneli novi propisi EU, promena dva puta godišnje mogla bi da bude ukinuta ranije.
Polemika o ukidanju letnjeg i zimskog računanja vremena traje u Evropskoj uniji već godinama.
Evropski parlament je čak 2019. godine usvojio nacrt Zakona po kome je trebalo da se 2021. godine ukine zimsko i letnje računanje vremena, ali je to do daljeg odloženo jer države članice nisu mogle da se dogovore o tome koje računanje vremena bi trebalo da se zadrži.
Kako pomeranje sata remeti biološki ritam
Rasprava o pomeranju kazaljki nije samo pitanje toga da li ćemo jednog vikenda spavati sat duže ili kraće. Promena vremena utiče i na naš biološki sat, san i funkcionisanje organizma, a način na koji ćemo je podneti može zavisiti i od toga da li smo ranoranioci ili "noćne ptice".
Istraživanja pokazuju da je jutarnjim tipovima obično teže da se prilagode jesenjoj promeni vremena, dok "noćne ptice" i ljudi bez jasno izraženog hronotipa teže podnose prolećno pomeranje kazaljki.
Iako nam prelazak na zimsko računanje vremena donosi dodatni sat sna, organizmu ipak može biti potrebno vreme da se prilagodi. Sa druge strane, standardno, odnosno zimsko vreme bliže je prirodnom ritmu svetlosti i tame, pa ga telo uglavnom lakše prihvata od prolećnog pomeranja sata unapred.
Kako lakše podneti promenu vremena
Stručnjaci za spavanje savetuju postepeno prilagođavanje organizma nekoliko dana pre pomeranja kazaljki. Uoči jesenje promene može se odlaziti na spavanje desetak minuta kasnije svakog dana, dok se pred prolećnu promenu radi suprotno.
Na sličan način mogu se postepeno pomerati vreme obroka, treninga i druge svakodnevne aktivnosti. Tako organizam ne mora odjednom da se prilagođava novom rasporedu.
Iako mnogima smeta što nakon prelaska na zimsko vreme mrak pada ranije, stručnjaci ukazuju da je upravo standardno vreme usklađenije sa prirodnim ciklusom svetlosti i tame – svetlost nas podstiče na budnost tokom dana, dok nam večernji mrak pomaže da se organizam pripremi za san.