Tinejdžeri sa neujednačenim rasporedom spavanja tokom radne nedelje i vikenda mogli bi da imaju veći rizik od anksioznosti, pokazuje novo istraživanje.
Kako počinje školska godina i svakodnevne rutine se vraćaju u "normalu", mnogi adolescenti će se teško navikavati na rano ustajanje posle leta tokom kojeg su duže spavali i imali neredovniji raspored. Tokom školske godine, učenici odbrojavaju dane do vikenda, nadajući se da će nadoknaditi sate sna izgubljene tokom nedelje - obrazac koji istraživači nazivaju "društvenim džetlegom".
Upravo taj "društveni džetleg" mogao bi negativno da utiče na mentalno zdravlje mladih, pokazalo je novo istraživanje. Istraživači navode da bi uzimanje u obzir potreba mladih u pogledu sna, pa čak i preispitivanje vremena početka nastave, moglo da bude jedno od mogućih rešenja, posebno imajući u vidu biološke promene u ritmu spavanja koje se javljaju tokom adolescencije.
Pregled je obuhvatio 12 studija sa više od 230.000 učesnika i pokazao da tinejdžeri kod kojih je "društveni džetleg" izraženiji češće prijavljuju viši nivo anksioznosti. Čini se da postoji začarani krug, jer i viši nivo anksioznosti predviđa izraženiji "društveni džetleg", ali autori ističu da je reč o povezanosti, a ne o dokazanoj uzročno-posledičnoj vezi.
Ovi nalazi ukazuju na značaj bihejvioralnih strategija koje podstiču zdrav i redovan san kao načina za poboljšanje mentalnog zdravlja tokom adolescencije, navode autori.
Anksioznost je već najčešći problem mentalnog zdravlja među adolescentima. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da na globalnom nivou 4,4 odsto dece uzrasta od 10 do 14 godina i 5,5 odsto mladih od 15 do 19 godina ima anksiozni poremećaj - intenzivan i trajan strah ili nervozu koju je teško kontrolisati.
Zabrinjava i to što problemi sa mentalnim zdravljem tokom adolescencije mogu imati posledice i kasnije u životu, što dodatno ukazuje na značaj ranog prepoznavanja problema i intervencije.
Zašto se biološki sat tinejdžera pomera
Svaka osoba ima određeni hronotip - odnosno sklonost ka tome da bude jutarnji ili večernji tip. Iako je on uglavnom stabilan tokom života, autori ističu da se tokom adolescencije dešava značajan pomak ka večernjem tipu.
"Tokom puberteta, unutrašnji biološki sat se obično pomera za nekoliko sati, što znači da tinejdžeri prirodno počinju da osećaju pospanost kasnije i da bi im više odgovaralo da se bude kasnije. Tinejdžeri se takođe suočavaju sa brojnim obavezama i zahtevima, od ranog početka nastave do druženja na internetu, što im može uskratiti san, naročito tokom radne nedelje", pojašnjavaju stručnjaci.
Sukob između ove prirodne sklonosti i ranog početka nastave stvara "savršenu oluju" za poremećaj cirkadijalnog ritma, odnosno situaciju u kojoj unutrašnji biološki sat nije usklađen sa vremenom u spoljašnjem okruženju.
"Važno je da gledamo dalje od onoga što pojedinci mogu sami da urade i prepoznamo da širi društveni sistemi mogu da utiču na san. To počinje prihvatanjem bioloških promena u spavanju koje se dešavaju tokom adolescencije, zalaganjem za potrebe mladih u pogledu sna i preispitivanjem vremena početka nastave u srednjim školama kako bi se podržalo blagostanje mladih", ističu.
Kako uskladiti san tinejdžera sa školskim obavezama
Autori navode da je važno da preporuke u oblasti javnog zdravlja podstiču zdrave navike spavanja kod adolescenata i naglašavaju značaj ujednačenog vremena odlaska na spavanje i buđenja.
U praksi, to bi moglo da znači da škole preispitaju vreme početka nastave, a roditelji pravila u vezi sa korišćenjem ekrana uveče. Istraživači smatraju da bi takve male promene u organizaciji svakodnevnog života mogle više da doprinesu mentalnom zdravlju tinejdžera nego jednostavno insistiranje da "idu ranije u krevet".