Društvo
Oboren rekord: Svinjski bubreg funkcionisao u telu čoveka 271 dan
Svinjski organ koji je ugrađen čoveku funkcionisao je u njegovom telu duže nego ijedan takav organ do sada, što bi moglo da bude revolucionarni korak u istraživanju transplantacije organa životinjskog porekla.
Transplantirani bubreg svinje funkcionisao je u telu muškarca iz Sjedinjenih Američkih Država 271 dan, čime je oboren rekord za dužinu funkcionisanja životinjskog organa u ljudskom telu. U međuvremenu je za pacijenta pronađen i ljudski donor.
Lekari navode da se do sada nije dogodilo da životinjski organ toliko dugo funkcioniše u ljudskom organizmu. Prema njihovim ocenama, svinjski organi bi u budućnosti mogli da posluže kao svojevrsni "most" za pacijente koji čekaju da se pojavi odgovarajući ljudski organ za transplantaciju.
Pacijent Tim Endruz rekao je da mu je ova operacija donela nadu i omogućila da ne mora svakodnevno da ide na dijalizu.
Svinjski bubreg je, međutim, na kraju prestao da funkcioniše i morao je da bude uklonjen. Endruzu je zbog toga bila potrebna kratka serija dijaliza, nakon čega je za njega pronađen ljudski donor.
Zašto se istražuju svinjski organi
Lekari poslednjih godina intenzivno istražuju ksenotransplantaciju, odnosno upotrebu organa drugih životinjskih vrsta za transplantaciju kod ljudi. Glavni razlog je hroničan nedostatak organa za transplantaciju.
U Sjedinjenim Američkim Državama oko 100.000 ljudi čeka na transplantaciju bubrega, dok se godišnje obavi oko 25.000 takvih transplantacija.
Svinje se smatraju pogodnim životinjama za ksenotransplantaciju jer su njihovi organi približno odgovarajuće veličine za ljudski organizam, a postoji i dugogodišnje iskustvo u njihovom uzgoju. Istraživači su zato razvili jukatanske minijaturne svinje, čiji su organi prošli kroz 69 genomskih modifikacija kako bi bili prilagođeniji upotrebi kod ljudi.
Kako su "humanizovani" svinjski organi
Cilj ovih modifikacija je da se smanji mogućnost da ljudski imuni sistem prepozna svinjski organ kao strano tkivo i napadne ga. Modifikacijama se uklanjaju određene karakteristike svinjskih ćelija koje naš imuni sistem prepoznaje i napada, a istovremeno se dodaje mala količina ljudske DNK, koja deluje poput svojevrsne kamuflažne mreže i pomaže da se svinjsko tkivo sakrije od imunog sistema.
Dodatna genetska podešavanja imaju za cilj da onemoguće viruse koji se nalaze unutar svinjske DNK, kako bi se sprečila infekcija.
Ovaj slučaj, u kojem je svinjski bubreg funkcionisao 271 dan, predstavlja novi rekord u nastojanjima da se organi životinja koriste kao privremeno ili trajno rešenje za ljude kojima je potrebna transplantacija, prenosi Bi-Bi-Si.
Live
