Iako nam se čini da je jedna sekunda uvek ista, merenje vremena nije tako jednostavno. Istorijski gledano, svetsko vreme bilo je povezano sa rotacijom Zemlje, odnosno sa vremenom koje je potrebno planeti da se okrene oko svoje ose. Međutim, Zemlja ne rotira uvek potpuno istom brzinom, pa se njeno vreme postepeno razilazi sa izuzetno preciznim atomskim časovnicima.
Sa razvojem tehnologije uvedeni su atomski satovi, koji mere vreme na osnovu izuzetno pravilnih vibracija atoma cezijuma. Njihova frekvencija je precizno utvrđena, zbog čega predstavljaju osnovu današnjeg Koordinisanog univerzalnog vremena, odnosno UTC-a.
Problem je u tome što atomski satovi rade gotovo nepromenjivom brzinom, dok se rotacija Zemlje prirodno ubrzava i usporava. Zbog toga su uvedene prestupne sekunde - dodatne sekunde kojima se svetsko vreme povremeno usklađuje sa rotacijom planete. Od 1972. godine dodato je ukupno 27 prestupnih sekundi.
Zašto je sada problem ubrzanje Zemlje
Naučnici su poslednjih godina zabeležili neočekivano ubrzanje Zemljine rotacije. Ako se to nastavi, prvi put bi mogla da bude potrebna takozvana negativna prestupna sekunda - odnosno da se jedna sekunda ne doda, već preskoči.
Za ljude bi takva promena bila praktično neprimetna, ali bi za računare i sisteme koji zavise od izuzetno preciznog merenja vremena mogla da predstavlja ozbiljan problem.
Na to upozorava Setnam Šemar, istraživač u Nacionalnoj fizičkoj laboratoriji Velike Britanije, koji je za "Tajms" objasnio da mnogi kompjuterski programi nisu predviđeni za negativne prestupne sekunde, prenosi "RIA Novosti".
Preskakanje sekunde u digitalnim sistemima moglo da izazove sistemske greške u satelitskoj navigaciji, telekomunikacijama, elektroenergetskim mrežama i finansijskim tržištima.
Problem nije potpuno nov - čak i dodavanje prestupne sekunde može privremeno dovesti do neslaganja između satova različitih računarskih sistema, dok bi negativna prestupna sekunda bila još teža za primenu jer većina sistema nije napravljena da obrađuje takvu promenu.
Svetsko vreme više ne bi pratilo Zemlju
Zbog rizika po kritičnu infrastrukturu, međunarodne organizacije planiraju da potpuno napuste praksu stalnog usklađivanja atomskog vremena sa rotacijom Zemlje.
Delegati Generalne konferencije o tegovima i merama sastaće se u oktobru u Versaju u Francuskoj, gde će razmatrati nacrt predloga prema kojem bi upotreba prestupnih sekundi prestala 20. maja 2027. godine. Umesto stalnog dodavanja ili oduzimanja sekundi, atomsko vreme bi se ubuduće postepeno udaljavalo od vremena zasnovanog na Zemljinoj rotaciji.
To znači da svetski sat više ne bi morao neprestano da se prilagođava tome koliko se brzo Zemlja okreće. Razlika između dva načina merenja vremena vremenom bi rasla, ali veoma sporo.
Očekuje se da će predlog biti usvojen, a prema rečima stručnjaka, većina nacionalnih delegacija podržava promenu zbog rizika koje bi negativna prestupna sekunda mogla da predstavlja za kritičnu infrastrukturu.
Razlika od jednog sata tek za hiljade godina
Iako bi se atomsko vreme postepeno udaljavalo od vremena zasnovanog na Zemljinoj rotaciji, ta razlika ne bi postala značajna preko noći.
Prema procenama stručnjaka, bilo bi potrebno hiljade godina da razlika dostigne približno jedan sat. Do tada bi postojeće metode merenja vremena mogle postati irelevantne, pa je moguće da buduće generacije uopšte neće morati da rešavaju problem takozvanog "prestupnog sata".