Test koji razvijaju ruski naučnici analiziraće molekule RNK iz ćelija venske krvi kako bi procenio aktivnost gena povezanih sa 15 osnovnih mehanizama starenja. U budućnosti bi ova analiza mogla da pomogne u kreiranju personalizovanih programa za očuvanje zdrave dugovečnosti.
"Krajnji cilj nije da se nekome predstavi još jedan broj, 'Biološki imate 57 godina', već da se vidi individualna konfiguracija procesa starenja: Jedna osoba može imati ozbiljnije poremećenu regulaciju energetskog metabolizma, druga može imati ozbiljnije poremećenu proteostazu ili popravku DNK, a treća može imati nekoliko mehanizama istovremeno", objasnio je Aleksej Moskalov, direktor Instituta za biologiju starenja i medicinu zdrave dugovečnosti u Ruskom naučnom centru za hirurgiju, a piše ruska "Gazeta".
Prema njegovim rečima, institut je već analizirao podatke oko 1.000 naizgled zdravih stanovnika Moskve, starosti od 19 do 91 godine. Kod njih je ispitivana aktivnost 30 gena u krvnim ćelijama, a rezultati su pokazali da se promene povezane sa starenjem značajno razlikuju od osobe do osobe.
Istraživanje je takođe pokazalo da je veza između aktivnosti ovih gena i starosti mnogo izraženija kod muškaraca nego kod žena. Prema modelima koji uzimaju u obzir pol, muškarci i žene različito stare tokom srednjih godina, dok se te razlike kasnije u životu postepeno smanjuju.
Šta će test analizirati
Prema trenutnom dizajnu, za svaki od mehanizama starenja bira se par gena čija se ekspresija menja u zavisnosti od starosti. Na taj način test bi trebalo da obuhvati različite procese koji su povezani sa starenjem organizma.
Među njima su popravka DNK, održavanje telomera, epigenetska regulacija, proteostaza, autofagija, energetski metabolizam i starenje ćelija, kao i drugi procesi.
Starenje nije isto kod svih
Istraživači ukazuju i na to da ne postoji jedan univerzalni pokazatelj koji bi mogao da odredi da li žene "sporije stare", a muškarci "brže stare". Različiti funkcionalni sistemi organizma mogu imati sopstvene putanje starenja.
Na njih utiču polni hromozomi, hormonska regulacija, imuni odgovor i metaboličke karakteristike, dok kod žena dodatnu ulogu ima i menopauza. Zbog toga bi modeli starenja, prediktori i procene biološke starosti, prema ovom stavu, trebalo da uzimaju u obzir i pol.
Ako bude uspešno razvijen, novi PCR test mogao bi da pruži detaljniji uvid u procese koji stoje iza starenja i da posluži kao osnova za individualizovan pristup očuvanju zdrave dugovečnosti.