U Srbiji se godišnje dijagnostikuje između 850 i 900 novih slučajeva raka bubrega, a pored ranog otkrivanja, za bolje ishode lečenja važno je da pacijentima u Srbiji budu dostupne i inovativne terapije koje se već primenjuju u svetu, navodi Udruženje pacijenata "Uro Takt".
Karcinom bubrega čini tri do četiri odsto svih maligniteta, sa nešto većom učestalošću kod muškaraca nego kod žena. Najčešće se javlja u šestoj i sedmoj deceniji života, ali poslednjih godina beleži se porast obolevanja i kod mlađih generacija.
Simptomi raka bubrega uključuju krv u mokraći, bol u slabinskoj regiji i tumor koji može da se napipa. Međutim, ovi simptomi su prisutni kod manje od 10 odsto pacijenata. Rak bubrega može dugo da se razvija neprimetno, bez jasnih simptoma, zbog čega se bolest neretko otkrije slučajno, tokom rutinskog ultrazvučnog pregleda.
"Kampanjom 'BUbreg - strah prestaje kada počne lečenje' želimo pre svega da se obratimo ljudima koji su dobili dijagnozu raka bubrega i njihovim porodicama. Strah je prirodan kada se suočite sa malignom bolešću, ali je važno da pacijent zna da danas postoje savremene mogućnosti lečenja i da sa svojim lekarom može da napravi sledeći korak", poručio je predsednik Udruženja pacijenata "Uro Takt" Marko Đurić.
Karcinom bubrega se teško prepoznaje na osnovu simptoma, zbog čega su preventivni pregledi važni. Za karcinom bubrega ne postoje tumorski markeri, pa je ultrazvuk ključan za rano otkrivanje bolesti, ukazuje prof. dr Zoran Džamić, direktor Klinike za urologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Hirurgija je i dalje osnovni način lečenja, potpunim uklanjanjem bubrega (radikalna nefrektomija) ili, kada je moguće, operacijom koja čuva organ (nefron-sparing). Kod tumora do pet, šest centrimetara, u određenim okolnostima, moguće je odstraniti samo promenu i sačuvati bubreg.
Iskustvo trofejnog srpskog plivača
Da rak bubrega nije bolest rezervisana za starije pokazuje i iskustvo Andreja Barne, trofejnog srpskog plivača kome je ova bolest dijagnostikovana 2019. godine, kada je imao svega 20 godina.
"Rak bubrega mi je otkriven sasvim slučajno. Na redovnom pregledu u Zavodu za sport i medicinu doktorka Gordana Mrđanov je na ultrazvuku videla promenu, nakon čega smo odmah krenuli da tražimo najbolje rešenje za lečenje. Niko u mojoj porodici ranije nije imao ovu bolest i upravo moje iskustvo pokazuje da kod raka bubrega nema pravila i da je važno da se redovno kontrolišemo i da sve što možemo otkrijemo na vreme", rekao je Barne.
On je operisan u Americi, gde i danas živi, robotsko-laparoskopskom metodom, što je značajno skratilo period oporavka. Tumor je bio ograničen i nije metastazirao, tako da nije bilo potrebe za hemoterapijom ni dodatnim lečenjem. Ipak, kako kaže, oporavak nije bio ni brz ni lak.
Istako je da mu je podrška porodice, prijatelja i medicinskog tima pomogla da se oporavi i vrati sportu. Pacijentima poručuje da bolest ne dozvole da odredi njihov život, već da gledaju napred i nastave da rade ono što ih ispunjava.
Nove terapije promenile prognozu raka bubrega
Lečenje raka bubrega značajno je unapređeno tokom poslednje decenije, dok su se terapijske strategije i standardi lečenja dramatično menjali u prethodnih 30 godina. Cilj svih terapija bio je produženje života uz očuvanje kvaliteta života. Od 2005. godine standard postaje ciljana terapija, sa prosečnim preživljavanjem od oko 30 meseci. Prava revolucija nastaje uvođenjem imunoterapije, najpre kao monoterapije 2015. godine, a potom i kombinacija dva imunološka leka ili imunoterapije i ciljane terapije 2018. godine.
Ove kombinacije danas predstavljaju najviši standard lečenja, sa prosečnim preživljavanjem od pet i više godina, kod oko 10-12 odsto obolelih mogu da dovedu i do potpunog povlačenja bolesti, dok su dugotrajni terapijski odgovori zabeleženi kod više od 60 odsto pacijenata rekla je naučni saradnik i medikalni onkolog u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije prim. dr sci. med. Suzana Matković.
Sami brojevi pokazuju koliko savremena terapija, koja je u svetu standard već više od osam godina, menja prognozu bolesti, kaže.
"Nažalost, ona još uvek nije dostupna obolelima u našoj zemlji. S druge strane, u prvoj liniji lečenja uznapredovale/metastatske bolesti dostupna su samo dva leka iz grupe ciljane terapije, koji se koriste gotovo 15 godina. Ova terapija jeste efikasna, ali su kombinacije znatno efikasnije i moramo da težimo tome da postanu dostupne i obolelima od raka bubrega u našoj zemlji. Imunoterapija je za lečenje karcinoma bubrega dostupna od 2022. godine, ali samo u drugoj terapijskoj liniji. Iz svakodnevne kliničke prakse jasno vidimo da i tada pokazuje veliku efikasnost i da je većina obolelih dobro podnosi. Kako su efekti lečenja najbolji kada se ovako moćna terapija primeni što ranije, trebalo bi omogućiti lečenje najefikasnijom terapijom koja danas predstavlja standard u svetu", objasnila je.
Posebna novina koja značajno doprinosi boljim ishodima lečenja je primena tzv. adjuvantne terapije, nastavlja doktorka. Ona se primenjuje kod pacijenata kojima je rak bubrega hirurški odstranjen, ali zbog karakteristika tumora postoji visok rizik od ponovne pojave bolesti ili razvoja udaljenih metastaza.
"Taj rizik iznosi 30-35 odsto, a kod gotovo 50 odsto obolelih bolest se ponovo javlja u prve dve godine nakon hirurškog lečenja. Imunoterapija je i tu našla svoje mesto. U Evropi je već četiri godine preporuka onkoloških i uroloških vodiča i smatra se standardom lečenja sa ciljem potpunog izlečenja. Njena primena tokom samo godinu dana smanjuje za 40 odsto rizik od ponovne pojave bolesti i smrtnog ishoda, dok je gotovo 92 odsto obolelih živo i bez bolesti četiri godine nakon operacije. Svi ovi podaci ukazuju na potrebu da standardna terapija raka bubrega koja je dostupna u svetu i Evropi bude dostupna i našim pacijentima, kako u adjuvantnom lečenju, tako i kod metastatske bolesti", navela je ona.