Krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih kuća na Rubljovci (nezvanično ime Rubljovo-Uspenskog autoputa), bila je statusni simbol i pokazatelj ugleda i moći - od tada do danas, Rubljovka se pretvorila u mit koji se oblikovao sa svakim novim eminentnim stanovnikom. Kroz Rubljovku je prošlo mnogo zvezda, a svaka od njih sa sobom je donosila nešto novo: nova pravila, novu energiju, pa čak i nove priče i događaje. Ipak, dva "stuba" koja su ostala da poput temelja drže Rubljovku, ostala su da stoje čvrsto - prestiž i status.
Od puta kojim prolaze carevi do epicentra svetskog džet-seta
Reputacija Rubljovke nije se pojavila preko noći - najprestižniji deo Moskve kroz viševekovnu istoriju krčio je svoj put. U periodu carske Rusije, kroz Rubljovku je prolazila ruta kojom su carevi išli na hodočašće, a plemići i veliki trgovci se trudili da imanje kupe baš pokraj puta, kako bi bili što primećeniji u carskim krugovima.
Kada su prošla carska vremena i nastupilo vreme Sovjetskog Saveza, Rubljovka se pretvorila u stecište velikih intelektualaca, umetnika i političara tog perioda i postala naselje za sebe - centralna tačka oko koje su se objedinila okolna sela na zapadu Podmoskovlja i koja je ljudima davala osećaj pripadnosti. Ovde su svi svoji. Stare trgovačke vile, luksuzni dvorci umetnika, vikendice akademika i političara, Rubljovka je bila dom za sve sa "dubljim džepom" koji su želeli da imaju svoj mir.
Magična energija ovog, oduvek posebnog mesta, objedinjavala je, na prvi pogled, nespojive stvari. Svoje malo parče "raja na zemlji" na Rubljovci su pronašla mnoga velika ruska imena: vikendom ovde obično odmaraju Vladimir Putin i Dmitrij Medvedev, dok Roman Abramovič ponekad svrati. Rubljovka je pomirila pisce Maksima Gorkog i Mihaila Prišvina, koji su u društvu bili poznati po velikim nesuglasicama izazvanim različitim pogledima na svet - obojica su u duhu dobrih komšijskih odnosa svoje nesuglasice ostavljali izvan njenih granica, a među viševekovnim borovima predveče su šetali i Leonid Brežnjev i Mstislav Rostropovič. U predvečerje, na Nikolinom Bregu nastupe za komšije imali su i poznati dirigent Jurij Bašmet i roker Aleksandar Lipnicki. Rubljovka je bila mesto za odmor duše i tela, beg od gužve velikog grada, od ljudi i od sebe samih.
Ipak, ovo rezidencijalno mesto nije bilo samo mesto jedinstva, već i bojno polje razlika, i dok su se na jednoj strani Rubljovke nekontrolisano gradile vile u stilu penthausa sa Beverli Hilsa, Nikolin Breg je bio i ostao gnezdo stare elite i neka vrsta rezervata kulturnog nasleđa. Zanimljivo je da Rubljovka ima i svoju legendarnu diplomatsku plažu - u sovjetsko vreme, strancima je bio zabranjen izlazak iz Moskve, pa je plaža na Rubljovci za čas postala lokalni pandan Azurnoj obali.
Kada je i kako Rubljovka postala žila kucavica moskovskog predgrađa i epicentar blještavila niko ne zna sa sigurnošću, ali ono što je definitivno uticalo na to da ona postane sinonim za statusni simbol i pojam moći jeste i knjiga svetski poznate spisateljice Oksane Robski koja je izašla sredinom dvehiljaditih - u njoj se do tančina i veoma eksplicitno opisivala povezanost Rubljovke sa zaslepljujućim uspehom njenih stanovnika i njihovim milionskim bankovskim računima. Izobilje i raskoš od tada su postali stil života stanovnika Rubljovke: crni kavijar jeo se "na kašiku", penušavo vino iz najfinijih kristalnih čaša služilo se za doručak, a vozni parkovi vlasnika nekretnina merili su se u milionima dolara.
Barviha - "razmaženo dete" Rubljovke
Ipak, Rubljovka ima svoje omiljeno "čeljade", neprikosnovenu Barvihu, centar šopinga i svetski poznatih zvezda: Elton Džon, Mila Jovovič i mnoge druge zvezde imali su ovde svoje nastupe, a na izložbama u ovom delu Rubljovke izlagali su veliki umetnici poput Pabla Pikasa, Demiena Hirsta i Džefa Kunsa.
Sa godinama, Rubljovka je poput malog deteta, sazrela, smirila se i postala mudrija, a sjaj brilijanata i nekontrolisane bahanalije ustupile su mesto otmenosti i ugledu, Rubljovka je dobila svoje međunarodne škole i restorane sa Mišelinovim zvezdicama, a novi elitni delovi naselja grade se tako da ni na koji način ne narušavaju mir i prirodno okruženje - ono po čemu je Rubljovka, prvobitno, od davnina bila prepoznatljiva.