Ima li razloga za optimizam: Za nijansu veće interesovanje u Beogradu za studije maternjeg jezika

Poslednjih deset godina drastično je opao broj studenata koji upisuju nastavničke fakultete, uključujući i module za nastavnika srpskog jezika. Godinama se upozorava da se na nacionalne katedre ne upisuje dovoljan broj studenata. Na Filološkom fakultetu u Beogradu kažu da je ove godine za nijansu veće interesovanje mladih za studije maternjeg jezika u odnosu na prošlu godinu, ali da je to i dalje daleko od onog broja koji su upisivali pre 30 godina.

Šef Katedre za srpski jezik i književnost sa južnoslovenskim jezicima prof. Vesna Lompar objašnjava da na Filološkom fakultetu imaju tri studijska programa - Srpski jezik i književnost, Srpska književnost i jezik i Srpska književnost i jezik sa komparatistikom i da sva tri studijska programa uglavnom školuju kadrove za nastavnike.

Počeo treći upisni rok: Koliko je ostalo slobodnih mesta na fakultetima u Beogradu

"Samo na studijskom programu Srpski jezik i književnost imamo jedan modul koji je čisto filološki, nije nastavnički, ali imamo i nastavnički modul. Dakle, sva tri studijska programa uglavnom školuju kadrove za nastavnike. Oni imaju mogućnost da predaju u školi", pojasnila je ona.

Na Katedru za srpski jezik i književnost prošle godine (akademska 2025/26) se upisalo 48 studenata, od toga je 10 kandidata upisalo čisto filološki profil, nisu nastavnički, dok je 38 upisalo nastavnički smer.

"Ove godine je upisan 51 student na toj Katedri, od toga šest na filološkom profilu i 45 je nastavničkom smeru. Mi imao tendenciju blagog porasta broja studenata. Predstoji nam i treći upisni rok, tako da očekujemo još studenata na ovim grupama", rekla je Lompar za RT Balkan.

Ukoliko se gledaju sva tri studijska programa zajedno, prošle godine su upisali 94 studenta, dok je ove godine taj broj povećan na 121. I tu se beleži blagi porast, ali to je još uvek malo u odnosu na broj upisan studenata pre tridesetak godina.

Treba napomenuti da je to tek oko polovina odobrenih mesta za taj fakultet, dok je još toliko ostalo slobodnih mesta. Za treći upisni rok na studijskom programu Srpski jezik i književnost ostalo je 49 budžetskih mesta, na programu Srpska književnost i jezik ostalo je 41 budžetsko mesto i 12 samofinansirajućih, Srpska književnost i jezik sa komparatistikom ostalo je 27 budžetskih mesta.

"Tačno je da je ranije upisivano mnogo više studenata, pre 30 godina, ali sada imamo i više univerzitetskih centara gde mladi imaju mogućnost da studiraju maternji jezik. Tu su Kragujevac gde gravitiraju mladi iz Šumadije, Novi Sad za mlade iz Vojvodine, dok prema Nišu gravitira jug Srbije", istakla je ona.

Upis brucoša u prestonici završen: Gde je ostalo najviše slobodnih mesta za drugi krug

Loši rezultati osmaka na završnom ispitu, ali i učenika prve godine na PISA testiranju, pokrenuli su pitanje da li su nastavni programi (uključujući i srpski jezik) preobimni i da li ih treba redukovati. 

"Sada se ponovo govori o rasterećenju programa. Mislim da je program već dovoljno rasterećen, ali da nedostaje veći broj časova srpskog jezika. Sa tim se slaže većina mojih kolega. Zbog toga smo predložili da se srpskom jeziku dodeli natpredmetni status, ali nije bilo sluha za to", rekla je Lompar.

Društvo za srpski jezik je 2021. godine podnelo inicijativu Ministarstvu prosvete za uvođenje natpredmetnog statusa za srpski jezik u osnovnim i srednjim školama, ali do danas nisu dobili nikakav konkretan odgovor.

Natpredmetni status bi podrazumevao da se poveća broj časova srpskog jezika u osnovnim i srednjim školama. Predloženo je da se broj časova u šestom, sedmom i osmom razredu sa četiri poveća na pet časova, a da se u srednjoj školi uvede najmanje još jedan čas nedeljno. Novom broju časova morali bi da se prilagode sadržaji i programi za srpski jezik.

Natpredmetni status bi podrazumevao da takmičenja iz tog predmeta imaju poseban status, da im se daje prednost prilikom planiranja, organizacije i održavanja takmičenja.

Inače, u osnovnoj školi, zavisno od razreda, učenici imaju četiri do pet časova srpskog jezika nedeljno. U srednjoj školi to je dva do pet časova. Najmanje časova srpskog jezika imaju umetničke škole – dva časa, stručne tri časa nedeljno, dok je u gimnazijama četiri do pet časova nedeljno.