Ponekada deluje kao da je prekomerno uživanje ''noviji'' fenomen čovečanstva, jer su mnoga zadovoljstva skoro svakome dostupna, iako ljudski rod vrednuje hedonizam vekovima unazad. Naravno, to je većinom pozitivna stvar - prijatna i zabavna iskustva su sigurno lepša strana života i usrećuju nas, ali ona mogu biti i izvor mnogih problema. Lagom filozofija upućuje na zahvalnost, umerenost i prepoznavanje sopstvenih granica. Vežbanje samokontrole postaje novi stil života i pomaže u kreiranju savršene ravnoteže u svim aspektima života.
Preterivanje u životnim zadovoljstvima isprva ne zvuči kao ''pravi'' problem, a ipak, posledice neuravnoteženog heodnizma mogu biti veoma ozbiljne ili čak opasne po čoveka. Koliko puta se prekomerno konzumiranje pića ili hrane završava mučninom, a koliko se gledanjem previše epizoda omiljene serije zaredom ''potroši'' dragocenog vremena u danu? Koliko učestali izlasci i žurke mogu negativno uticati na kvalitet sna i celokupno zdravlje?
U takvim trenucima, smisao uživanja se gubi. Sledeće objašnjenje lagom filozofije prikazuje na koji način se kvalitet života može poboljšati:
Umerenost nije kazna
Kvalitet života se može poboljšati i na veoma suptilne načine, kroz svakodnevne navike. Na primer, ako previše šolja kafe u toku dana često dovodi do anksioznosti (umesto pravog zadovoljstva), bolje je smanjiti količinu unošenja napitka. Na taj način se negativne posledice mogu potpuno izbeći i navika ispijanja kafe postaje isključivo pozitivno iskustvo.
Isti princip se može primeniti na bilo koju situaciju. Ako se svi prijatelji sastaju, idu na piće posle posla, a nama je radni dan bio naporan, možda je mudrije odbiti ponudu i odmoriti kod kuće. Osim što odustanak bio i odgovorniji izbor za zdravlje, sledeći izlazak će biti ''dragoceniji'', jer su telo i um odmorni.
Primer može biti i ''dobra'' navika, kao što je vežbanje. Previše treninga, bez potrebnih pauza i dana odmora, ili bez dovoljnog unosa hranjivih materija, će uvek više štetiti telu i organizmu, odnosn poništiti benefite ''zdravog'' režima. Drugačiji primer je forsiranje rigorozne dijete, koja može samo navesti na kasnije prejedanje i konzumiranje nezdrave hrane, jer je telo bilo prinuđeno na gladovanje. Samim time, sve pozitivne promene nestaju i ceo proces gubi smisao.
Doziranje zadovoljstava ne mora biti samokažnjavanje, već svesno donošenje odgovorne odluke za sopstveno dobro. Uživanje u određenim lepotama i životnim iskustvima je važno za mentalno zdravlje, ali ''pauza'' i balans su takođe neprocenjivi i neophodni za čoveka.
Lagom se može primeniti u svim aspektima života. Neki traže balans između poslovnog i privatnog života, neki između samoće i bogatog društvenog života, neki između zdravih i nezdravih rutina...Najvažnije je da je filozofija prilagođena pojedincu, koji mora da prepozna sopstvene granice i da ih neguje. Odlaziti u krajnosti (ne samo negativne, već i pozitivne) je retko dobar izbor, tako da glavni cilj mora biti ''zlatna sredina''.