Magazin
U Staroj Rusiji su se palačinkama mamili medvedi da izađu iz jazbine
Poslednja nedelja pre Velikog posta u Rusiji, Maslenična nedelja, "začinjena“ je pripremom ukusnih, masnih ruskih palačinaka (bljini), kao i igrom i veseljem u krugu porodice i prijatelja. Ovaj veseli, pravoslavni praznik deo je viševekovne tradicije, a priče koje ga prate prenose se sa kolena na koleno. Koje se zanimljivosti vezuju za Maslenicu i kako se pripremaju ruski bljini, njen "zaštitni znak" ?
Jedan od najpoznatijih i najveselijih pravoslavnih praznika sa viševekovnom istorijom, Maslenica, u narodu je poznat najviše po palačinkama, koje su glavno jelo tokom Maslenične nedelje, a ni jedno veselje ne prolazi bez njih. Otkud to da su baš palačinke postale tradicionalno jelo tokom Maslenice? Odgovor leži u drevnoj istoriji: palačinke su od davnina predstavljale sunce (jer su okrugle i žute), a prema predanju, naši preci su se klanjali bogu sunca, kome su, u znak zahvalnosti za toplotu i svetlost prinosili palačinke. Verovalo se da onaj ko pojede palačinku, sa njom jede i deo toplote i moći koje sunce u sebi nosi.
Maslenična nedelja, koja je zvanično počinje 20. februara, poslednja je prilika za veselje i bogato, mrsno ručavanje, budući da već od narednog ponedeljka počinje Veliki (Uskršnji) post koji će trajati sve do 15. aprila. Kroz istoriju Maslenicu su nekoliko puta pokušavali da iskorene, ali svaki put bezuspešno: ljudi su i dalje sa nestrpljenjem iščekivali poslednje zimske dane i Maslenicu, oglušujući se na sve kaznene mere i zabrane koje su u to vreme bile na snazi. S početka 18. veka crkva je prestala da obraća pažnju na proslavljanje Maslenice, da bi je nešto kasnije čak i priznala - ograničivši namirnice koje su dozvoljene te nedelje i vreme trajanja: u poćetku se Maslenica obeležavala pune dve nedelje, da bi bila skraćena na jednu nedelju, od kojih svaki dan ima svoj poseban naziv.
Koje su to još zanimljive činjenice koje se vezuju za ovu prazničnu nedelju i praznik Maslenicu
- Maslenična nedelja uvek je vezana za Uskrs i počinje tačno 56 dana pre Uskrsa
- Svaki dan u Masleničnoj nedelji ima svoj naziv, obrede koji se toga dana sprovode, ali i spisak stvari koje je izričito zabranjeno raditi. Praznična nedelja počinje danom koji se zove "Susret", a završava "Ispraćajem", odnosno Nedeljom opraštanja
- Isprva se Maslenica nazivala Komojedica, a slavila se nešto kasnije, 20. ili 21. marta. Naziv Komojedica potiče od reči "kom", kojom su preci nazivali medveda, a praznik je bio vezan za buđenje medveda iz zimskog sna i dolazak proleća. Ljudi bi im u žrtvu prinosili palačinke da ih namame da izađu iz jazbina, pa se otud kasnije i stvorila poznata ruska poslovica "Prva palačinka je uvek komom", odnosno, namenjena medvedima
- Postoji verovanje da je praznik Maslenica nazvan u čast staroslovenske boginje Lele (čije se ime prevodi kao "igra"), koja je smatrana boginjom sa više lica, povezuje divlju, žensku seksualnost sa jedne strane, i nežnu, nevinu devojku spremnu za udaju, sa druge
- U stara vremena tokom Maslenične nedelje mladići su sebi tražili neveste, a na njihova odela se, za sreću, prišivao komadić drveta, koje je simbol produženja vrste.
Sada, kada znamo koje se to tradicije i verovanja vezuju za ovaj praznik, vreme je da naučimo i kako se prave tradicionalni ruski "bljini"!
