Jesenje zahlađenje mnoge navodi da posegnu za kremama za zagrevanje i ublažavanje bolova dok se bolovi u kolenima često pripisuju vremenskim prilikama. Činjenica je da u tom zapažanju ima istine, napominju stručnjaci, jer promene temperature, vlažnosti i atmosferskog pritiska zaista mogu da pojačaju neprijatne osećaje.
Postoje karakteristični simptomi
Meteorološka osetljivost zglobova nije mit, naglašavaju lekari, ali je važno razumeti prirodu tog bola i koje strukture zgloba zapravo reaguju na hladnoću i promene atmosferskog pritiska, navode stručnjaci.
"Hrskavica ne može da boli, jer u njoj nema ni nervnih završetaka ni krvnih sudova. Zato je, ako se pojavi bol, pre svega povezan sa drugim strukturama zgloba. Pri snižavanju temperature reaguju receptori za hladnoću, a lokalna cirkulacija krvi se pogoršava. Osetljivost na vremenske prilike javlja se tek kada već postoji, uslovno rečeno, pripremljena podloga", objašnjavaju stručnjaci i dodaju da postoji nekoliko mogućih mehanizama ovakve reakcije.
"Kada temperatura padne, zglobna tečnost postaje gušća, a promene atmosferskog pritiska mogu da povećaju pritisak na zglobnu kapsulu i pojačaju bol. Visoka vlažnost može da doprinese oticanju mekih tkiva i tako pojača prenos signala bola, naročito u hladnim uslovima", navode stručnjaci.
Karakter bola pri tome može da ukaže na to koji se problem zapravo krije iza uobičajenog objašnjenja da je "od vremena".
"Kod inflamatornog artritisa postoje karakteristični simptomi: bol u drugoj polovini noći, jutarnja ukočenost i otok zgloba. Kod osteoartritisa je bol češće mehanički: u mirovanju može potpuno izostati, prvi pokreti su bolni, zatim bol popušta, da bi se posle većeg opterećenja ponovo javio", objašnjavaju lekari i dodaju:
"Sve velike studije slažu se u jednom - vremenski faktori utiču na pacijente koji već imaju oboljenja zglobova, poput osteoartritisa, reumatoidnog artritisa, gihta ili fibromijalgije. Kod zdravih ljudi nije utvrđena veza između vremenskih prilika i bola, a pogotovo ne između vremenskih prilika i razvoja oboljenja u prethodno zdravom zglobu".
Savremeni pristup lečenju
Savremena terapija sve više je usmerena ne samo na ublažavanje bola već i na očuvanje funkcije zgloba i usporavanje napredovanja bolesti. Za to se koriste različiti lekovi i injekcione terapije, dok se nove metode za obnovu oštećene hrskavice i dalje istražuju.
U eksperimentima se ispituju i pristupi koji podstiču obnavljanje hrskavice, uključujući upotrebu određenih enzima i trodimenzionalno štampanih nosača sa matičnim ćelijama.
Za sada su neke od ovih metoda još u fazi istraživanja, a cilj lečenja nije samo uklanjanje bola, već i očuvanje pokretljivosti i što duže očuvanje sopstvenog zgloba.