Dolaskom jeseni dani postaju sve kraći, a količina prirodne svetlosti koju organizam dobija postepeno se smanjuje. Uticaj svetlosti na organizam povezan je sa posebnim ćelijama u mrežnjači oka koje registruju svetlost i šalju informacije delu mozga zaduženom za regulisanje biološkog ritma. Ove ćelije ne učestvuju direktno u formiranju slike, već mozgu prenose informaciju o tome da li je dan ili noć, a njihova aktivnost može da bude očuvana i kod ljudi sa teškim oštećenjem vida.
Kako sunce u jesen zalazi sve ranije, organizam dobija signal da se približava noć. To utiče na lučenje melatonina, hormona povezanog sa spavanjem, pa kod nekih ljudi može da dovede do veće pospanosti i umora, a ponekad i do pogoršanja raspoloženja, prenose RIA Novosti.
Zašto na jesen dolazi do pada energije
Promene u količini dnevne svetlosti izraženije su što je neko mesto udaljenije od ekvatora. Zbog toga se sezonske promene mogu različito odraziti na ljude u zavisnosti od geografskog položaja. Važno je, međutim, da se sezonske promene u organizmu vezuju za stvarno trajanje dnevne svetlosti, a ne samo za određeni mesec ili godišnje doba.
Najjednostavniji način da se ublaži jesenji pad energije jeste boravak na prirodnom svetlu. Redovna šetnja na otvorenom, naročito u prvoj polovini dana, istovremeno obezbeđuje izloženost dnevnoj svetlosti i fizičku aktivnost, napominju ruski naučnici.
Ukoliko prirodnog svetla nema dovoljno, mogu se koristiti posebne lampe za svetlosnu terapiju. Pri tome nije dovoljno samo da lampa bude jaka - važni su i spektar svetlosti, intenzitet, vreme korišćenja i individualna osetljivost. Stručnjaci ističu da bi svetlosna terapija trebalo da bude prilagođena individualnim potrebama. Na njen efekat mogu da utiču hronotip, uobičajena izloženost svetlosti i osetljivost organizma. Ako se ovi faktori zanemare, svetlost možda neće dati očekivani efekat, a kod nekih ljudi može čak da poremeti san.
Savremeni sistemi pametnog osvetljenja mogu da pomognu u održavanju prirodnijeg ritma tokom perioda sa manje dnevne svetlosti. Takvo osvetljenje može da menja jačinu i temperaturu boje tokom dana, imitirajući prirodne promene svetlosti od jutra do večeri.
Za održavanje prirodnog biološkog ritma važno je i kakvo je svetlo tokom dana. Ujutru bi trebalo da bude jače i hladnije, tokom dana umereno i neutralno, a uveče slabije i toplije. Pred spavanje je najbolje izbegavati jako osvetljenje.
Fizička aktivnost takođe može da pomogne u održavanju energije i normalnog dnevnog ritma. Najbolje je vežbati u prvoj polovini dana ili ranije popodne. Kasniji intenzivni treninzi kod nekih ljudi mogu da dovedu do prekomernog umora i otežaju uspavljivanje.
Dodaci ishrani, poput vitamina D ili magnezijuma, mogu biti korisni ukoliko postoji nedostatak ili jasna indikacija za njihovu upotrebu, ali ne mogu da zamene dnevnu svetlost, dovoljno sna i fizičku aktivnost.
Kada jesenji umor može ukazivati na zdravstveni problem
Ukoliko se pad energije javlja povremeno, a osoba i dalje normalno radi, druži se i uživa u uobičajenim aktivnostima, to može biti uobičajena reakcija organizma na sezonsku promenu. Međutim, ako se tokom oko dve nedelje ili duže javljaju izraženo loše raspoloženje, gubitak interesovanja za aktivnosti koje su ranije prijale, poremećaji sna ili apetita, jaka iscrpljenost ili osećaj beznađa, a tegobe ometaju svakodnevni život, potrebno je obratiti se lekaru.