Stariji se, pored zdravstvenih problema i malih penzija, sve češće suočavaju i sa usamljenošću, a za dostojanstveno starenje važni su druženje i aktivnost, ali i organizovanija pomoć države - od pomoći u kući i dnevnih boravaka do dostupnije nege i smeštaja, ukazala je predsednica Udruženja penzionera "Stari grad" Snežana Šantić.
Navela je da nije lako biti penzioner i stariti, pre svega zbog bolesti koje dolaze sa godinama, ali ističe da to nije pravilo i da se i u poznijem životnom dobu može biti aktivan.
Prema njenim rečima, usamljenost nije problem samo starijih, već i mnogo mlađih ljudi, posebno onih koji ostanu sami, bez partnera, pa čak i onih koji žive u porodici, a jedan od načina da se usamljenost prevaziđe je izlazak iz kuće, druženje i aktivnost.
"Morate u društvo, morate da sebe naterate da vam četiri zida ne budu prijatelji. Oni su najčešće neprijatelji, jer zidovi ne znaju ni da plaču ni da se smeju", rekla je Šantićeva za RTS.
Naglasila je da je važno da stariji budu angažovani i da pronađu aktivnosti koje im ispunjavaju vreme i daju osećaj korisnosti dodajući da to može biti bilo koja veština kojom su se bavili tokom života, ali i humanitarni rad.
Govoreći o odnosu različitih generacija, ukazuje i na to da se bake i deke često svode na "servis" za čuvanje unučadi i praunučadi.
Smatra da briga o starijima mora da bude organizovanija na nivou države.
"Mi imamo sve propise i zakone, ali nama fale: gerontodomaćice, gerontosestre, fali nam dnevni boravak za stara lica", rekla je ta RTS.
Kao primer, navela je potrebu za dnevnim boravcima u kojima bi stariji mogli da provedu deo dana, slično kao što roditelji ostavljaju decu u vrtiću dok su na poslu. Navela je da su potrebni i domovi za negu i čuvanje starih lica naglasivši da bi trebalo da postoji više državnih ustanova.
Kako je nastao Međunarodni dan starijih
Međunarodni dan starijih osoba se u svetu i Srbiji obeležava 1. oktobra u skladu sa Rezolucijom 45/106 koju je proglasila Generalna skupština Ujedinjenih nacija s ciljem da se naglasi važnost prilagođavanja životnog okruženja potrebama i sposobnostima stanovnika trećeg doba.
Nakon ove inicijative, Generalna skupština UN je 1991. godine usvojila principe UN koji se odnose na starije osobe. Na Svetskoj skupštini o starenju 2002. godine usvojen je Madridski međunarodni akcioni plan za starenje kako bi se odgovorilo na mogućnosti i izazove starenja stanovništva u 21. veku i promovisao razvoj društva za sve generacije.