Glavni ciljevi Međunarodne naučne lunarne stanice (MNLS) jesu postavljanje raspoređene infrastrukture na Mesecu i uspostavljanje obostrano korisne međunarodne saradnje. Na osnovu toga bi u budućnosti mogla da bude izgrađena punopravna lunarna baza, izjavio je za "RIA Novosti" vodeći inženjer i koordinator međunarodnih projekata Instituta za istraživanje svemira Ruske akademije nauka Dmitrij Zarubin.
Suština ovakvog pristupa je u tome da se različiti resursi i oprema postepeno raspoređuju na više tačaka na Mesecu, umesto da se sve zasniva na jednoj misiji ili jednom mestu. To bi omogućilo da različite zemlje koordinišu svoje aktivnosti i zajednički doprinose razvoju lunarnog sistema.
Kao primer je naveo planove za postavljanje sličnih instrumenata za proučavanje lunarne prašine na različitim ruskim i kineskim svemirskim letelicama, koje bi trebalo da budu poslate na različite tačke na Mesecu.
Šta bi sve trebalo da ima lunarna stanica
Punopravna stanica koja bi u budućnosti mogla da bude izgrađena na Mesecu morala bi da obuhvati orbitalne i posadne letelice, različite rovere, zemaljsku infrastrukturu i sredstva za lansiranje. Da bi se takav sistem uspostavio, u okviru MNLS-a bilo bi potrebno razviti i model međunarodne podele rada na Mesecu, naveo je Zarubin.
On je ukazao i na potrebu za postizanjem konsenzusa i pronalaženjem obostrano korisne i ravnopravne osnove za saradnju, imajući u vidu rizike i troškove lunarnih misija, kao i status Meseca kao zajedničkog nasleđa čovečanstva.
Kao primere međunarodne saradnje u svemiru Zarubin je naveo program "Mir - Šatl" i Međunarodnu svemirsku stanicu, ocenivši da MNLS u tom smislu može da bude koristan instrument za uspostavljanje takve saradnje.
Kada stiže prvi model
Osnovni model stanice trebalo bi da bude izgrađen do 2035. godine u oblasti južnog pola Meseca, dok bi kasnije sistem trebalo da bude proširen u mrežu koja bi povezivala južni pol, ekvator i stranu Meseca koja je okrenuta od Zemlje.
Stanica bi trebalo da ima sisteme za snabdevanje energijom, komunikaciju, navigaciju i transport između Zemlje i Meseca, kao i različita vozila za kretanje po njegovoj površini. Planovi predviđaju upotrebu solarnih, radioizotopskih i nuklearnih izvora energije, kao i rovera bez posade i vozila kojima bi upravljali ljudi. Posebna pažnja usmerena je na južni pol, gde bi misije trebalo da istražuju površinsko okruženje i vodeni led u lunarnom tlu.
MNLS je zamišljena kao sistem koji bi mogao dugoročno da funkcioniše uz pomoć robotskih operacija, dok bi ljudsko prisustvo u početku bilo kratkotrajno. U projektu već učestvuju različite zemlje i međunarodne institucije, a prema kineskim planovima, stanica bi služila za naučna istraživanja, proučavanje i korišćenje lunarnih resursa i proveru tehnologija neophodnih za buduće misije, prema kineskoj Nacionaloj svemirskoj administraciji (CNSA).