Ruski naučnici su nedavno pripremili važan dokument koji razmatra kako saradnja čoveka i veštačke inteligencije menja naučna istraživanja i univerzitetsko obrazovanje.
"Manifest kentaura" objavljen je u časopisu "Visoko obrazovanje u Rusiji", a nastao je u okviru istraživačkog seminara posvećenog humanističkim i društvenim tehnologijama.
Kako veštačka inteligencija menja naučna istraživanja
U manifestu se ukazuje na problem konkurencije "jednostavnih odgovora" - veštačka inteligencija ih proizvodi brže nego što nauka uspeva da dođe do utemeljenog znanja, dok se društvene pojave menjaju pre nego što se istraživanja završe.
Prema autorima, humanističke i društvene nauke rizikuju da izgube inicijativu u objašnjavanju čoveka i društva, kao i kontrolu nad jezikom kojim ih opisuju. Odgovor na ovaj izazov, kako se navodi, zahteva ubrzavanje istraživanja bez gubitka kvaliteta. Kao jedino rešenje autori vide organizovanu saradnju čoveka i veštačke inteligencije.
Ko je odgovoran za znanje stvoreno uz pomoć AI
Znanje koje stvara tim "čovek + veštačka inteligencija" trebalo bi da ima isti naučni status kao i znanje koje je stvorio čovek. Manifest postavlja tri uslova: način interakcije sa veštačkom inteligencijom mora biti otkriven, rezultati provereni, a istraživač mora prihvatiti odgovornost. Za konačne rezultate i dalje je u potpunosti odgovoran čovek.
Nova pravila za upotrebu AI na fakultetima
"Predlažemo da se manifest shvati kao povod za preispitivanje univerzitetskih pravila u oblasti korišćenja veštačke inteligencije. Važno je utvrditi kako ocenjivati samostalnost istraživača, čemu učiti studente i kako obezbediti pouzdanost znanja nastalog u saradnji sa mašinom", ističu ruski stručnjaci.
Naučnici naglašavaju da za razvoj ovakve prakse nisu dovoljni samo lični oprez i univerzitetska pravila. Takođe, autori predlažu stvaranje horizontalne zajednice istraživača koji bi razmenjivali metode, razgovarali o teškoćama i proveravali rezultate, prenose RIA Novosti.