Na Simpozijumu o gojaznosti, koji se održava u Beogradu, predstavljen je novi nacionalni vodič za lečenje gojaznosti, čiji je cilj da ukaže na izmene u dijagnostici, definisanju i lečenju.
Srbija je, kada je reč o pristupu lečenju i dijagnostici gojaznosti, sada prva u svetu, zahvaljujući višestrukim nacionalnim programima, promociji zdrave ishrane u školama i fizičke aktivnosti, kao i nacionalnim vodičima koji se redovno obnavljaju. Tako da smo prvi po prepoznavanju značaja gojaznosti i preduzetim koracima u njenom obuzdavanju", rekla je za Tanjug dr Snežana Polovina, načelnik Odeljenja za lečenje gojaznosti i metaboličke poremećaje Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i šef ambulante za gojaznost u Multidisciplinarnom centru za lečenje gojaznosti.
Srbija je u poslednjih 10 godina uspela da obuzda epidemiju gojaznosti, iako je ranije po udelu gojaznih osoba bila na nivou evropskog proseka, navela je.
"Prema poslednjim izveštajima Eurostata, Srbija je zapravo treća u Evropi po obuzdavanju gojaznosti", naglasila je Polovina.
Gojaznost je povezana sa više od 200 bolesti
Veliki broj pacijenata sa gojaznošću ima najmanje dve pridružene bolesti koje proističu iz gojaznosti, ali je gojaznost sama po sebi povezana sa više od 200 različitih bolesti, gde prednjače kardiovaskularne bolesti, različite metaboličke kao što je tip 2 dijabetesa i mnogi maligni tumori, naglašava.
"Moram da stavim akcenat, naravno, i na reproduktivno zdravlje, zato što osobe sa gojaznošću, kako ženskog tako i muškog pola, vrlo često imaju problem steriliteta", rekla je ona.
Ukazala je da je kod problema gojaznosti potreban sveobuhvatan pristup, kako bi se uradila dobra dijagnostika i kako bi se lečila bolest.
"Jer promena u stavu, kada je u pitanju lečenje gojaznosti je ne samo da se ide u smanjenju telesne mase, nego da se prevashodno leče one bolesti koje proističu iz gojaznosti", objasnila je Polovina.
Šta donosi novi vodič za lečenje gojaznosti
Navela je da je prvi vodič za lečenje gojaznosti u Srbiji napisan 2004, a da je sledeća revizija bila 2022. godine, te se sada ukazala potreba da se napravi nova verzija vodiča, s obzirom na to da su se značajno promenili stavovi kako o definisanju gojaznosti, tako i o dijagnostici i terapijskom pristupu.
"Ono što smo promenili u odnosu na prethodni vodič, to je dijagnostika gojaznosti, definisanje gojaznosti i u značajnoj meri se promenila i terapija gojaznosti, s obzirom da su se pojavili inovativni lekovi koji su dostupni našim pacijentima u Srbiji, tako da smo morali da uradimo određene izmene kako bismo upoznali prevashodno lekare opšte medicine, koji su prvi u kontaktu sa osobama sa gojaznošću, koje su terapijske mogućnosti", navela je Polovina.
Endokrinolog dr Mirjana Šumarac Dumanović kaže da je vodič morao da se ažurira iz više razloga.
"Između ostalog, epidemija gojaznosti na jednoj strani, na drugoj strani medicina gojaznosti se značajno promenila. Promenio se pristup, primenilo se stavljanje u fokus udruženih bolesti koje gojaznost sa sobom nosi i to je možda i primarnije nego sam broj na vagi", rekla je ona.
Dodala je da su i lekovi i lečenju ove bolesti postali inovativniji.
"Tu farmakoterapija ima sada svoju stvarno značajnu ulogu, ne samo u redukciji telesne mase, nego i u poboljšanju opšteg zdravlja, odnosno utiču neki lekovi direktno na određene komorbiditete", istakla je ona.
Naglasila je da je u lečenju gojaznosti važna i promena životnog stila.
Prema njenim rečima, u vodič je uvedena i tema povećanja telesne mase kod žena u menopauzi i perimenopauzi, kao i gojaznost kod starijih ljudi.
Navela da su i deca vrlo bitna kategorija i da je telesna težina kod tog uzrasta važan indikator gojaznosti, jer oni uglavnom nemaju pridužene bolesti.