Novi pravilnik o kvalitetu džemova, marmelada i pekmeza propisuje veći obavezni udeo voća, a cilj je, prema rečima šefa Odseka za označavanje, kvalitet hrane i organsku proizvodnju Ministarstva poljoprivrede Branislava Raketića, kvalitetnija ishrana i veća upotreba voća u prehrambenoj industriji.
Prilikom izrade propisa razmatrano je da li treba povećati udeo voća u džemovima ili ograničiti količinu dodatog šećera, a izabrano je prvo rešenje. Raketić je za RTS objasnio da je to deo politike hrane koja se sprovodi u Evropskoj uniji, a koja u fokus stavlja zdraviju i održivu ishranu i promenu receptura proizvoda sa velikim udelom šećera, soli i loših masti.
Prema novom pravilniku, minimalna količina voća za proizvodnju kilograma džema povećava se sa 350 na 450 grama, dok će ekstra džem morati da sadrži najmanje 500 grama voća. Razlika između ove dve kategorije nije samo u količini voća, već i u njegovoj strukturi. Ekstra džem je premijum proizvod koji sadrži pulpu, odnosno deo voća koji zadržava njegovu strukturu, za razliku od pirea.
Veći udeo voća smanjuje potrebu za dodavanjem šećera iz drugih izvora. Ipak, nadležni su odustali od direktnog ograničenja količine dodatog šećera, jer on u proizvodnji džema nema samo ulogu zaslađivača, već utiče i na strukturu, stabilnost i rok trajanja proizvoda.
Smanjivanje količine šećera zahtevalo bi drugačiju tehnologiju proizvodnje, uključujući dodavanje drugih sastojaka, poput pektina, više vode i veću potrošnju energije kako bi se dobio isti proizvod. Takve promene mogle bi da skrate rok trajanja i povećaju rizik od bacanja hrane, zbog čega je procenjeno da bi direktno smanjenje šećera donelo više problema prehrambenoj industriji nego koristi potrošačima.
Da li će džem poskupeti
Povećanje obaveznog udela voća otvara i pitanje cene gotovih proizvoda, ali Raketić ne očekuje veliki cenovni udar. Kako je naveo, na cenu džema ne utiče samo cena voća, već i ambalaža, ljudski rad, transport, logistika i marže u trgovini.
Prema njegovim podacima, proizvodnja voća u Srbiji ove godine iznosi gotovo 1,6 miliona tona, dok su prosečni prinosi više od 50 odsto veći nego prošle godine. Zbog toga, kako je naveo, očekuje se da će biti dovoljno voća za proizvodnju džema i da povećanje njegovog udela neće dovesti do očekivanog cenovnog šoka.
Veliki broj proizvođača u Srbiji već pravi džemove po novim pravilima, posebno mali proizvođači, pa za njih ova promena u praksi neće predstavljati značajnu novinu.
Novi minimalni udeo od 450 grama voća po kilogramu džema neće se primenjivati na sve vrste voća. Predviđeni su izuzeci zbog različitih prirodnih svojstava voća, uključujući kiselost, oporost i sadržaj pektina. Kao primere Raketić je naveo marakuju i ribizlu, za koje su propisane niže minimalne količine voća kako bi gotov proizvod bio pogodan za konzumiranje.
Kada je reč o marmeladama, pojedine vrste se već proizvode sa veoma visokim udelom voća. Tako je, na primer, za kajsiju i jagodu minimalna količina tog voća 800 grama na jedan kilogram.
Kada počinju da važe nova pravila
Novi pravilnik stupa na snagu 10. oktobra, dok njegova puna primena počinje 1. januara 2028. godine. Prelazni period neophodan je kako bi proizvođači mogli da prilagode proizvodnju novim zahtevima.
To podrazumeva promenu receptura, sirovina koje se nabavljaju, kao i deklaracija na proizvodima.
Proizvodi koji su stavljeni u promet prema starim propisima moći će da ostanu na tržištu i nakon početka primene novih pravila, ali najkasnije do 30. juna 2028. godine. Do tada mogu da se prodaju u skladu sa rokom trajanja, jer su zakonito stavljeni u promet prema propisima koji su važili u trenutku njihove proizvodnje.
Posle tog datuma, proizvodi označeni kao džemovi koji ne ispunjavaju nove zahteve o minimalnom udelu voća neće moći da se prodaju pod tim nazivom.
To, međutim, ne znači da će biti zabranjena prodaja svih proizvoda koji sadrže manje voća od propisanog minimuma za džem. Takvi proizvodi moraće da budu drugačije označeni, na primer kao "voćni namaz", uz jasne podatke o sastavu i nutritivnoj vrednosti.
Propisani nazivi proizvoda važni su, kako je istakao Raketić, upravo zbog zaštite potrošača, jer garantuju da proizvod koji nosi određeni naziv ispunjava utvrđene uslove kvaliteta.
Kako će se kontrolisati proizvođači
Primenu novih pravila kontrolisaće poljoprivredna inspekcija Ministarstva poljoprivrede, a kontrola neće biti ograničena samo na gotove proizvode u prodavnicama. Inspektori će kontrolisati i samu proizvodnju, ulazne sirovine, evidenciju, sledljivost proizvoda i podatke navedene na deklaraciji. Predviđene su i laboratorijske analize kojima će se proveravati tačnost podataka o sastavu proizvoda.
Dosadašnje analize pokazale su da oko 20 odsto industrije proizvodi prema ranije propisanim minimalnim količinama voća i da će ti proizvođači morati da menjaju recepturu. Za ostale, koji već koriste veće količine voća, prilagođavanje novim pravilima biće znatno jednostavnije.