Termin "dumdžobing" (spoj engleskih reči "doom" i "job") odnosi se na neprestano pregledavanje oglasa za posao i prijavljivanje na njih, čak i kada se ponude ne uklapaju u stvarne želje pojedinca. Naziv je nastao kao paralela sa "dumskrolovanjem" - opsesivnim pregledanjem uznemirujućih vesti na internetu.
Podaci jednog ruskog sajta za zapošljavanje pokazuju koliko je ova navika rasprostranjena. Trećina korisnika provede manje od jednog minuta gledajući oglas, dok skoro polovina šalje biografiju a da prethodno nije pročitala opis radnog mesta.
Tako je jedna ruska kompanija nakon objavljivanja oglasa za posao dobila 214 prijava u prva 24 sata - a na telefonski poziv od 19 kandidata javilo se svega dvoje koji su znali za koju su se poziciju prijavili.
Takvi slučajevi su sve češći - što je jednostavnije poslati biografiju, kandidati manje pažnje posvećuju tome gde je šalju. Zbog toga prednost mogu da imaju najpažljiviji, a ne najaktivniji kandidati. Prema analizama, u mnogim oblastima više od polovine prijava je irelevantno, dok kod menadžerskih i visoko specijalizovanih pozicija taj udeo može da dostigne 80 do 90 odsto.
Šta je zajedničko "dumdžobingu" i kazinu
Mehanika traženja posla u određenim situacijama može da podseća na kockanje. Nakon što neko pošalje 100 prijava, a ne dobije nijedan poziv na intervju, može da oseti potrebu da nastavi još intenzivnije: Ako je već poslao toliko prijava, treba poslati još, uz nadu da će sledeći put imati više sreće.
Ljudi mogu da poveruju i da će oglas koji preskoče biti upravo ona prilika koju su tražili, pa na kraju odgovaraju na sve što im se nađe pred očima.
Tu se nadovezuje i zamor od odlučivanja. Kada osoba duže vreme pažljivo bira otvorene pozicije, njeni kognitivni resursi postepeno se iscrpljuju. U takvom stanju mozak počinje da izbegava složene izbore i preferira automatske radnje - poput slanja biografije na svaki oglas.
Za ljude koji su nezadovoljni trenutnim poslom, traženje drugih mogućnosti može postati način da se lakše nose sa stresom. Zamišljanje drugih poslova i traženje novih prilika daju im osećaj kontrole, čak i kada ne planiraju da odmah napuste trenutno radno mesto.
U tom smislu, "dumdžobing" više deluje kao način suočavanja sa anksioznošću. Mnogi ljudi redovno pregledaju oglase iako nemaju nameru da napuste sadašnji posao i prate tržište sa idejom da bi se možda mogla pojaviti nešto bolja prilika. Međutim, ta navika često samo povećava anksioznost - potraga postepeno postaje aktivnost sama za sebe, umesto faze koja bi trebalo da se završi zaposlenjem.
Interesantno je da ovoj vrsti ponašanja nisu najskloniji novozaposleni, već iskusni radnici koji doživljavaju pregorevanje ili anksioznost. Među njima su menadžeri srednjeg nivoa, stručnjaci za prodaju i marketing, kao i IT stručnjaci, odnosno ljudi koji rade u veoma konkurentnim i brzo promenljivim industrijama.
Kako izaći iz začaranog kruga
Iako se čini da veći broj prijava povećava šanse za posao, podaci ukazuju na suprotno. Kandidati koji šalju manji broj pažljivo prilagođenih prijava dobijaju više odgovora nego oni koji masovno šalju standardizovane biografije. Istovremeno, čak 66 odsto ljudi tokom traženja posla oseća zamor, što pokazuje da neprestana potraga može dodatno povećati stres.
Zato je ključ u kvalitetu, a ne količini. Umesto beskrajnog listanja oglasa, stručnjaci savetuju da se vreme za traženje posla ograniči, proces organizuje i svaka prijava pažljivo prilagodi konkretnoj poziciji. Odbijanja i izostanak odgovora pritom ne treba posmatrati kao procenu sopstvenih sposobnosti, jer na njih često utiču algoritmi i interni procesi kompanija, prenosi ruski "Forbs".