Da li smo uzalud pili kolagen? Naučnici sada otkrili ozbiljne greške u istraživanjima

Od društvenih mreža do reklama poznatih ličnosti, suplementi kolagena sve češće se predstavljaju kao tajna mladalačke kože. Međutim, naučnici koji su analizirali dosadašnja istraživanja otkrili su ozbiljne nedostatke koji dovode u pitanje koliko su tvrdnje o njihovoj efikasnosti zaista utemeljene.

Šta su naučnici otkrili analizom ranijih istraživanja

Kada su stručnjaci analizirali dve metaanalize objavljene 2021. i 2023. godine, uočili su greške, uključujući i pogrešno tumačenje statističkih pokazatelja.

U jednoj metaanalizi čak je i rezultat koji nije bio statistički značajan predstavljen kao značajan. Kada su ispravili te podatke, nisu utvrdili statistički značajnu povezanost između doze kolagena i poboljšanja hidratacije ili elastičnosti kože.

"Uprkos sve većoj popularnosti suplemenata hidrolizovanog kolagena kao načina za ublažavanje starenja kože, postojeći korpus kliničkih dokaza i dalje je metodološki slab, nedosledan i podložan pristrasnosti. Kolagen bi ipak mogao da ima svoju ulogu u dermatologiji, ali njegovo predstavljanje kao naučno potvrđenog sredstva protiv starenja za sada je preuranjeno i naučno neutemeljeno", jasni su naučnici.

Zašto su dokazi o delovanju kolagena nepouzdani

Danas se čini da gotovo svaki proizvod za negu kože protiv starenja na tržištu obećava povećanje količine kolagena u koži. U poslednje vreme i oralni preparati kolagena postali su veoma traženi kao sredstvo za očuvanje zdravlja kože.

Influenseri sve češće dodaju kolagen u napitke tokom snimanja video-snimaka u kojima prikazuju svoju pripremu za izlazak ili početak dana, a njihovi pratioci obraćaju pažnju na te navike. Dermatolozi kažu da se sve češće susreće sa pacijentima koji koriste suplemente kolagena za zdravlje kože ili se raspituju o njima.

Međutim, dokazi da ti preparati zaista deluju i dalje su oskudni i predmet rasprava.

Jedan nedavni pregled istraživanja pokazao je da se suplementi kolagena povezuju sa izvesnim poboljšanjima elastičnosti i hidratacije kože, pri čemu su veći efekti zabeleženi kod duže upotrebe.

"Na prvi pogled, takvi rezultati ukazuju na to da bi preparati kolagena za oralnu upotrebu zaista mogli da ublaže neke aspekte starenja kože. Međutim, postoje značajni metodološki problemi koji dovode u pitanje ovako optimistične zaključke", naglašava se.

Na primer, ogromnu većinu istraživanja obuhvaćenih ovim metaanalizama finansirala je industrija ili su u njima učestvovali autori povezani sa proizvođačima kolagena putem komercijalnih interesa.

Osim toga, mnoga ispitivanja obuhvatila su mali broj učesnika, a znatno su se razlikovala po populacijama koje su proučavala, mlađim ili starijim osobama, dnevnim dozama kolagena i dužini trajanja tretmana.

Zbog toga su poređenja rezultata ovih istraživanja u velikim pregledima znatno manje pouzdana.

U jednoj od metaanaliza doze kolagena kretale su se od 0,3 do 10 grama dnevno. To je razlika veća od 30 puta.

Treba imati u vidu i da su u nekim ranijim ispitivanjima suplementi kolagena kombinovani sa drugim biološki aktivnim sastojcima.

"Prisustvo drugih potencijalno aktivnih supstanci uz kolagen može samo po sebi da utiče na hidrataciju, elastičnost ili izgled kože, bilo pozitivno ili negativno. Prethodne metaanalize i istraživanja nisu u dovoljnoj meri uzimali u obzir ovo metodološko ograničenje, zbog čega je još teže utvrditi da li su uočeni efekti zaista posledica hidrolizovanog kolagena.", objašnjavaju.

Da li kolagen zaista dopire do kože

Hidrolizovani kolagen je oblik kolagena razložen na peptide. Zbog toga se lakše rastvara i potencijalno lakše vari, ali ostaje pitanje koliko se te supstance zaista vraća u kožu.

Neka istraživanja na životinjama ukazuju na to da određena količina kolagena može da dospe u kožu, ali nedostaju odgovarajući dokazi iz istraživanja na ljudima.

Druga ispitivanja mogu da ukažu na postojanje određenog efekta, ali većina dosadašnjih studija trajala je svega osam do 12 nedelja. Postoji i mogućnost da placebo-preparati korišćeni u nekim istraživanjima nisu bili dovoljno uverljivi.

Kolagen ima specifičan ukus i teksturu, pa bi učesnici koji su mogli da prepoznaju razliku između njega i placeba mogli da naruše pouzdanost kontrole.

Imajući u vidu sve ove probleme, istraživači smatraju da suplemente kolagena ne bi trebalo uvoditi u rutinsku dermatološku praksu dok kvalitetnija istraživanja ne pokažu drugačije.

"Dok se takvi dokazi ne pojave, oralne suplemente kolagena ne bi trebalo promovisati niti preporučivati u dermatološkoj praksi", zaključuju.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Journal of Cosmetic Dermatology, a prenosi Science alert.