Vežbanje ima brojne koristi za mentalno zdravlje, a novo istraživanje sugeriše da bi dobra kondicija u detinjstvu i tinejdžerskim godinama mogla da bude važna i mnogo kasnije u životu. Rezultati ukazuju na to da su mladi sa boljom aerobnom kondicijom imali manji rizik od razvoja depresije u odraslom dobu.
Više od 1.000 ljudi učestvovalo je u dugoročnom praćenju započetom u Australiji 1985. godine. Naučnici su tokom više od tri decenije pratili njihovo mentalno zdravlje, a stanje učesnika procenjivali su pomoću dijagnostičkih intervjua.
Fizička spremnost učesnika procenjivana je još u detinjstvu, različitim testovima. Kardiorespiratorna kondicija merena je trčanjem na 1,6 kilometara, dok je mišićna snaga procenjivana skokom u dalj iz mesta. Manja grupa učesnika radila je i testove vožnje bicikla i snage stiska šake.
Mladi koji su brže trčali na 1,6 kilometara, što ukazuje na bolju kardiovaskularnu kondiciju, imali su manji rizik od razvoja problema sa mentalnim zdravljem u odraslom dobu. Prosečno vreme trčanja bilo je osam minuta i 27 sekundi, a oni koji su stazu prelazili oko minut i 15 sekundi brže od proseka imali su 15 odsto manji relativni rizik od depresije.
Veza između kondicije i depresije bila je izraženija kod žena
Zaštitna veza kardiorespiratorne kondicije i rizika od depresije bila je najizraženija pet do deset godina nakon početnih testiranja, kada su učesnici bili najbliži detinjstvu. Ta povezanost postepeno je slabila, ali je ostala prisutna tokom celog perioda praćenja, koji je trajao 34 godine.
Istraživači su takođe primetili da je povezanost između kardiorespiratorne kondicije i manjeg rizika od depresije bila dosledno izraženija kod žena nego kod muškaraca. Žene su, ujedno, bile sklonije depresiji tokom života.
Iako naučnici ne tvrde da nedostatak fizičke kondicije u detinjstvu direktno uzrokuje depresiju u odraslom dobu, rezultati ukazuju na to da dobra kondicija može imati koristi za mentalno zdravlje, a ne samo za fizičko stanje.
Zašto je fizička spremnost važna za mentalno zdravlje
U poslednjih 30 godina broj ljudi sa problemima mentalnog zdravlja gotovo se udvostručio, čemu je uglavnom doprineo porast anksioznosti i depresije širom sveta. Procenjuje se da oko 322 miliona odraslih živi sa depresijom, što je približno svaka 20. osoba na svetu.
Zbog sve veće zastupljenosti ovih problema, naučnici nastoje da utvrde koji faktori životnog stila mogu da pomognu u njihovom sprečavanju ili odlaganju. Jedan od njih je fizička kondicija, na koju se može uticati, pa bi njeno poboljšanje moglo da bude jedan od načina za očuvanje dugoročnog mentalnog zdravlja, prenosi "Juronjuz".