Oktobar je i dalje neuobičajeno topao u odnosu na isti mesec pre 30 godina, a do 23. oktobra u Srbiji se očekuju temperature od 18 do 20 stepeni, nakon čega sledi blago zahlađenje sa kišom, rekao je profesor geografije i klimatolog Aleksandar Valjarević.
Kiša je neophodna, jer ukoliko oktobar podbaci sa kišom i bude dovoljno padavina u novembru, biće ekstremno sušna jesen što predstavlja veliki problem za poljoprivredu i druge sfere društva, kaže Valjarević je za Tanjug.
Kada se završava miholjsko leto
Kada je reč o miholjskom letu, istakao je da posle 20. oktobra miholjsko leto prestaje da bude uobičajena pojava, i dodao da se termin "miholjsko leto" koristi od 1922. godine jer se smatralo da jesen može da bude produžetak leta.
"Miholjsko leto ne treba povezivati sa zimom, ako je ovako ekstremno toplo sada onda je mala verovatnoća da imamo sneg u decembru u Beogradu", dodao je on.
Komentarišući to što je RHMZ za oktobar prognozirao temperature iznad proseka ali sa više padavina, rekao je da će ovaj oktobar biti za četiri stepena topliji nego inače, dok se padavine očekuju tek nakon 20. oktobra.
Prva polovina novembra biće malo hladnija od oktobra, ali ne hladnija kao nekada, napomenuvši da će sredina novembra biti izrazito topla između 15 i 20 stepeni, pojasnio je.
Kako je naveo, najpouzdanije su dnevne i nedeljen prognoze, jer sve prognoze za preko sedam dana ne mogu biti dovoljno pouzdane.
Jesen i proleće sve kraći
Osvrćući se na svoju izjavu da Srbija gubi prelazna godišnja doba, Valjarević je rekao da su se jesen i proleće skratili za 10 do 15 dana, i dodao da ukoliko se ovakva situacija nastavi za 100 godina će biti produžetak leta u jesen i zimu koja neće biti ni blizu zime kakva treba da bude po našem klimatu.
Istakao je da ukoliko klima Srbije nastavi da se menja ovim tempom, biće neophodna adaptacija, ravnomerno raspoređivanje vode u delovima teritorije gde je nema dovoljno, očuvanje reka, vraćanje šuma na 60 odsto, i dodao da neće smeti da se seku šume na priobalju zato što su one vrlo bitne za filtraciju.
"Moraćemo da imamo bolju i pametniju gradnju, da gradimo vertikalne parkove, da vratimo jezera u Beograd. Iako se padavine nisu promenile količinski na godišnjem nivou, način na koji kiša pada i raspored je apsolutno promenjen, zbog čega tu vodu moramo da sakupljamo i čuvamo. To se sve zove klimatska adaptacije", poručio je.