U Srbiji 35.000 ljudi boluje od artritisa - češće pogađa žene, među obolelima i 2.000 dece

Povodom Svetskog dana borbe protiv artritisa, koji se obeležava 12. oktobra, Udruženje obolelih od reumatskih bolesti Srbije (ORS) održalo je konferenciju pod sloganom "Ostvari svoje snove". Cilj ovogodišnje kampanje je bolje razumevanje hroničnog autoimunog artritisa, njegovog lečenja i uticaja bolesti na život pacijenata.

Predsednica Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Srbije, dr Mirjana Lapčević, izjavila je da se ne zna tačan broj obolelih, ali da se procenjuje da u Srbiji oko 35.000 ljudi boluje od ove bolesti, među kojima je približno 2.000 dece. Bolest se češće javlja kod mlađih osoba, a četiri puta je zastupljenija kod žena nego kod muškaraca. Može se pojaviti već u prvoj godini života, tokom puberteta, ali i u kasnijem životnom dobu.

Bolest može da zahvati i druge organe

Lapčević je objasnila da je reč o hroničnoj autoimunoj bolesti koja traje doživotno i može da napreduje ukoliko se ne leči. U tom slučaju, vremenom zahvata sve veći broj zglobova.

Najčešće su pogođeni sitni zglobovi šaka i stopala, ali bolest može da zahvati i druge zglobove, kao i oči, bubrege i pluća, s obzirom na to da je reč o sistemskoj bolesti. Kod dece se najčešće javljaju jači bolovi u kolenu i problemi sa vidom. Zbog toga je važno da roditelji odvedu dete kod pedijatra čim primete takve simptome.

Kod odraslih su tipični bolovi u sitnim zglobovima šaka i stopala, najčešće simetrično raspoređeni, mada mogu biti zahvaćeni i drugi zglobovi. Karakteristično je da se bol javlja u mirovanju, a ne tokom aktivnosti. Mogu se javiti i jutarnja ukočenost koja traje od pola sata do nekoliko sati, ponekad i čitavo prepodne, kao i malaksalost i brzo zamaranje.

U lečenju je neophodan multidisciplinarni pristup, uz učešće drugih stručnjaka pored reumatologa, a važnu ulogu ima i psihološka podrška pacijentima.

Rana dijagnoza sprečava trajna oštećenja

Načelnik Klinike za reumatologiju Vojnomedicinske akademije i predsednik radne grupe za artritis Udruženja reumatologa Srbije, dr Milan Petronijević, istakao je da je rana dijagnostika od presudnog značaja.

Terapija podrazumeva primenu imunomodulatornih lekova, uključujući konvencionalne i biološke lekove. Petronijević je naglasio da u prvih godinu do dve bolesti mogu nastati nepovratna oštećenja koja zatim napreduju. Ako se ona spreče ranom dijagnozom i terapijom, moguće je zaustaviti napredovanje bolesti.

Prema njegovim rečima, zahvaljujući Ministarstvu zdravlja, Institutu za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, Srbija u izboru lekova ne zaostaje za znatno bogatijim i razvijenijim zemljama.

Petronijević je poručio da je važno da pacijent ima kontrolu nad bolešću, a ne da bolest upravlja njegovim životom.

Respiratorne infekcije sve češće, vakcinacija protiv gripa počinje u oktobru

Metotreksat kao prva linija lečenja

Lapčević je navela da prvu liniju lečenja čine lekovi koji zaustavljaju tok bolesti, a da je metotreksat zlatni standard. Prema njenim rečima, kod 70 odsto pacijenata bolest se može zaustaviti primenom metotreksata uz promenu životnog stila, dok je za 25 do 30 odsto obolelih neophodna biološka terapija.

Ona je ocenila da je Srbija u poslednjih deset godina značajno napredovala i da je dostupan veliki broj bioloških terapija sa različitim mehanizmima delovanja. Ipak, Udruženje obolelih od reumatskih bolesti nije zadovoljno udelom pacijenata koji primaju ovu terapiju.

Trenutno je na biološkoj terapiji oko 6.000 pacijenata, dok bi, prema rečima Lapčević, taj broj trebalo da bude najmanje 12.000 kako bi se dostigao prosek zemalja u okruženju.

Institut za reumatologiju ulaže u dijagnostiku i lečenje

Vršilac dužnosti direktora Instituta za reumatologiju, dr Branko Barać, rekao je da se u toj ustanovi leči polovina obolelih od reumatskih bolesti u Srbiji. Kao jedan od glavnih ciljeva istakao je ranu dijagnostiku i potrebu da se pacijenti blagovremeno obrate lekaru i reumatologu.

Prema njegovim rečima, Institut koristi dostupne oblike lečenja, od osnovne konvencionalne do najsavremenije biološke terapije. Uz podršku Ministarstva zdravlja i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ustanova može da obezbedi najnoviju biološku terapiju pacijentima svih uzrasta kada je ona potrebna.

Barać je naveo da Institut raspolaže opremom za kompletnu dijagnostiku, uključujući veliki magnet koji se rotira oko pacijenta i namenjen je ovim bolesnicima, kao i skenere i drugu potrebnu aparaturu.

U toku je i priprema planova za obnovu hidrobloka na Institutu, koji nije bio u funkciji gotovo 20 godina. Barać je ocenio da bi njegovo ponovno stavljanje u funkciju bilo od velike pomoći pacijentima. Podsetio je i da je u novembru 2025. godine na Institutu otvoren prvi centar za regenerativnu medicinu u Evropi.

Značaj podrške obolelima

Dr Snežana Plavšić iz Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" istakla je značaj Strategije za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti u Srbiji, koja obuhvata i muskuloskeletne bolesti, uključujući hronične zapaljenske artritise.

"Batut" podržava ciljeve strategije, pre svega analizom dostupnih zdravstveno-statističkih podataka, a spreman je i da nastavi saradnju sa stručnim udruženjima i udruženjima pacijenata. Plavšić je naglasila da su udruženja obolelih važna kako bi se bolje razumele njihove potrebe i na osnovu njih osmislile odgovarajuće mere podrške.

Na konferenciji je predstavljena i knjiga "Ostvari svoje snove", zbirka svedočenja pacijenata obolelih od ove bolesti.