Propustili ste sastanak jer niste postavili podsetnik na svom pametnom telefonu, ostavljajući nekoga koga još niste ni upoznali da vas čeka sam u kafiću? Ali istog dana ste se setili imena glumice koja je igrala tetku Vila Smita u "Princu sa Bel Era" u filmu iz 1991. godine? Sećanje je čudno, nepredvidivo i još uvek nije sasvim dovoljno ispitano. Kada se dogode ovakvi propusti u pamćenju lako je i logično okriviti tehnologiju koju smo tako svesrdno usvojili.
Da li gubite sposobnost da pamtite stvari - od zakazanih sastanaka do stvari koje treba da obavite, samo zato što očekujete da vaš telefon to uradi umesto vas? Pre pametnih telefona, naše glave su pamtile čitave imenike telefonskih brojeva a naša memorija bi sadržala kognitivnu mapu, izgrađenu tokom vremena, koja bi nam omogućavala da se krećemo i snalazimo u prostoru. Za korisnike pametnih telefona to više ne važi.
Postoji sumnja da, što je više memorije u našim pametnim uređajima, to je manje u našim glavama. Možda zaista gubimo sposobnost da pamtimo stvari. Autori magazina Gardijan su sa naučnicima razgovarali o "digitalnoj amneziji" - fenomenu koji je prvi put objavljen u studiji kompanije "KasperskiLab"- "Od digitalne amnezije do poboljšanog uma", opisujući proces kada se pamćenje i kognitivne sposobnosti pogoršavaju zbog aktivne upotrebe gedžeta.
Rasterećivanje mozga je štetno
Vezano za ovu tvrdnju, naučnici su podeljeni. Kris Berd, profesor kognitivne neuronauke na Psihološkoj školi Univerziteta u Saseksu, koji vodi tim za epizodno pamćenje, ne smatra da pametni telefoni negativno utiču na sposobnost osobe da se seća i pamti. "Uvek smo čuvali potrebne informacije u spoljnim izvorima, na primer, vodili smo beleške. To nam je omogućilo da vodimo složeniji život. Sada informacije sve više snimamo, ali to samo oslobađa vreme da fokus stavimo na nešto drugo. Fotografišem svoju parking kartu da bih znao kada ističe, jer ne moram sam da pamtim. Naš mozak nije dizajniran da pamti vrlo specifične jednokratne stvari, zato smo i izmislili uređaje za to", kaže profesor.
Međutim, profesor Oliver Hart, koji proučava neurobiologiju pamćenja na Univerzitetu u Montrealu, je ipak malo oprezniji. Po njegovom mišljenju, čim prestanemo da opterećujemo svoju memoriju, ona slabi, a to nas tera da još aktivnije koristimo uređaje.
"Mi koristimo pametne telefone za sve. Primera radi: odete na neki sajt za kuvanje, portažite recept, pritisnete dugme i ono istog trenutka šalje listu sastojaka na vaš telefon. Veoma je zgodno, ali ova pogodnost ima i svoju cenu. Ipak je jako korisno je da čovek neke stvari radi u svom umu, ne oslanjajući se na pomoćnike", kaže profesor Hart.
Sa njim se slaže i neurofiziolog Elena Belova, autorka knjige "Autostopom kroz mozak", koja smatra da prekomerna upotreba pomoćnih aplikacija i uređaja ne prolazi bez posledica za mozak i pamćenje."Činjenica je da, osoba koja se za sve oslanja na pametni telefon ima sve lošije pamćenje. Znamo da se sve možemo naći na internetu, pa se i ne trudimo ni da zapamtimo neke informacije. Generacije sposobnih ljudi, bile su obrazovanije i znale su više činjenica. Ali savremeni stanovnik grada suočava se sa mnogo više informacija nego osoba koja je živela u gradu pre 20-30 godina. Zasićenost informacionog okruženja je porasla, dodatno zahvaljujući i činjenici da smo počeli da koristimo pametne telefone. Preko njih čitamo analitičke materijale iz različitih oblasti a istovremeno pratimo šta se dešava sa našim prijateljima na društvenim mrežama, proveravamo vesti - i to ne u formatu "čitanje novina jednom dnevno", već "pregledavanje novosti svaki dan čas". Protok informacija se u mnogo čemu povećao upravo zato što čovek prestaje da ih pamti u potpunosti i koristi ih malo drugačije, smatra Belova.
Odredište: demencija
Profesoru Hartu se takođe ne sviđa činjenica da su ljudi postali previše zavisni od GPS-a: "Možemo predvideti da će konstantna upotreba navigacije verovatno smanjiti gustinu sive materije u hipokampusu (deo strukture mozga i igra važnu ulogu u konsolidaciji informacija iz kratkoročnog pamćenja u dugoročnu memoriju i u prostornoj memoriji koja omogućava navigaciju ). To, pak, povećava rizik od depresije i drugih psihopatologija, kao i nekih oblika demencije. Navigacioni sistemi zasnovani na GPS-u ne zahtevaju da ponovo napravite složenu geografsku mapu. Umesto toga, oni vam samo daju uputstva, na primer "skrenite levo na sledećem semaforu". Ovo izaziva vrlo jednostavne reakcije, odnosno ponašanja na određeni stimulus. Ovakvi prosti stimulansi malo koriste hipokampus, za razliku od onih prostornih strategija koje zahtevaju poznavanje geografske karte i kognitivno složene proračune. Čitanje mape je teško, zbog toga ovaj posao tako lako prepuštamo gedžetima. Ali složene stvari su dobre za ljude, jer aktiviraju kognitivne procese i moždane strukture koje utiču na naše ukupno kognitivno funkcionisanje.
Ovo potvrđuje i neurofiziolog Belova i smatra da je sposobnost navigacije direktno povezana sa sposobnošću formiranja i zadržavanja dugoročnog pamćenja. A GPS uopšte ovde uopšte nije od pomoći.
Ometanje je neprijatelj učenja
Prema naučnicima, još jedno svojstvo svakog pametnog telefona koje ometa formiranje dugoročne memorije je beskrajni dotok obaveštenja i informacija.
"Ljudi koji mnogo i često koriste gedžete, brže prelaze sa zadatka na zadatak. Pri svemu tome su uključene i notifikacije, a prema drugim studijama, samo prisustvo telefona u blizini značajno narušava sposobnost osobe da se nosi sa zadatkom. Za dugoročnu memoriju potrebna je pažnja, a ona strada u prisustvu pametnih telefona. Da biste zapamtili nešto morate se koncentrisati na to. Što je veća dubina kognitivne interakcije sa situacijom u kojoj ste, i što je više neuronskih veza koje obrađuju ono što se dešava, to osoba bolje pamti događaje," tvrdi Belova.
Mere prevencije
Profesor Hart povezuje preopterećenje mozga sa većom verovatnoćom rane demencije: "Što manje koristite svoj um i sisteme odgovorne za složene stvari, kao što su epizodno pamćenje ili kognitivna fleksibilnost, veća je verovatnoća da ćete razviti demenciju. Postoje studije koje pokazuju da je teže dobiti demenciju ako ste, na primer, univerzitetski profesor. A razlog nije to što su ti ljudi pametniji, već u tome što se do duboke starosti bave poslovima koji zahtevaju mentalni napor.
Jasno je da stvar nije u samom pametnom telefonu, već u tome kako ga mi koristimo. Sa ekrana telefona možete čitati složene knjige, rešavati zagonetke, učiti nove jezike. Postoje čak i posebne aplikacije za trening mozga, ali da li su one zaista toliko efikasne?
Za one koji žele da smanje rizik od pada kognitivnih sposobnosti naučnici daju sledeće preporuke:
Dobar san. Poremećaji spavanja mogu dovesti do depresije i, u starosti, do kognitivnog oštećenja. Ljudi koji koriste pametne telefone neposredno pre spavanj, češće imaju zdravstvene probleme od onih koji to ne čine. Funkcija noćnog režima na telefonima uvedena je odmah nakon što je postalo jasno da intenzivno svetlo sa ekrana ometa proizvodnju melatonina i pogoršava kvalitet sna. Zbog toga je najbolje ne koristiti telefon pre spavanja ili podesiti "toplo" svetlo na ekran. Kvalitet sna direktno utiče na kognitivne funkcije čoveka - ako sutra treba da ustanete i dobro razmišljate, morate da vodite računa da se dobro naspavate.
Redovna fizička aktivnost - važne su i aerobne i vežbe sa opterećenjem a najbolje je da se kombinuju.
Sticanje novih iskustava i utisaka - savladavanje novih aktivnosti i veština.
Održavanje socijalnih kontakata - podsticanje emocionalne i pozitivne komunikacije, pomaganje ljudima, volonterska delatnost.
"Ove preporuke za poboljšanje kognitivnih funkcija su veoma slične savetima naših baka i deka šta da radimo da bi nam bilo dobro, i možda deluje otrcano i banalno i teško izvodljivo, ali ipak je veoma korisno za poboljšanje kognitivnog stanja i kvaliteta života uopšte", smatra Belova.