"Rizik od izumiranja čovečanstva": Naučnici objasnili do čega može dovesti zlonamerna upotreba AI

Budućnost čovečanstva mogla bi da zavisi od odluka koje se donose danas, upozoravaju naučnici u novoj globalnoj proceni rizika. Među opasnostima koje bi do kraja veka mogle da imaju najteže posledice nalaze se nuklearni sukob i zlonamerna upotreba veštačke inteligencije, ali i klimatske promene, neuhranjenost i smanjenje međunarodne pomoći.

Lanset komisija za globalne pretnje po zdravlje u 21. veku identifikovala je ukupno 17 velikih pretnji koje bi mogle da ugroze zdravlje i dobrobit ljudi tokom narednih 75 godina. Stručnjaci naglašavaju da su one međusobno povezane i da ih zato treba rešavati zajedno, ali i da za svaku postoji realan način delovanja.

"Odluke koje danas donesu lideri oblikovaće zdravlje i dobrobit sledeće generacije", rekao je profesor Kristofer Mari, kopredsedavajući komisije i direktor Instituta za metriku i evaluaciju zdravlja Univerziteta u Vašingtonu.

Nuklearni sukob i AI kao pretnje opstanku čovečanstva

Prema izveštaju, zlonamerna upotreba veštačke inteligencije, uključujući stvaranje biološkog oružja, i nuklearni sukob koji bi izazvao nuklearnu glad nose rizik od izumiranja čovečanstva u narednih 75 godina.

Iako je verovatnoća ovakvih scenarija i dalje mala, njihove potencijalne posledice su katastrofalne. Nuklearni sukob mogao bi da izazove glad ukoliko bi u gornje slojeve atmosfere bilo izbačeno dovoljno čestica da blokiraju sunčevu svetlost. Drugi rizik predstavlja biološko oružje stvoreno uz pomoć veštačke inteligencije, a ističe se da bi posledice ovakvih scenarija mogle da budu apokaliptične.

Drugi primeri zlonamernog korišćenja AI uključuju stvaranje masovnih političkih dipfejkova ili AI koja cilja zdravstvene ustanove i remeti rad finansijskih institucija. Kao opcija se navodi i gubitak kontrole nad veštačkom inteligencijom ako prestane da poštuje pravila.

Koje je najbezbednije mesto na Zemlji ako dođe do globalne katastrofe - naučnici imaju odgovor

Ostale pretnje koje mogu ugroziti zdravlje ljudi

Pored nuklearnog sukoba i zlonamerne upotrebe AI, na listi velikih katastrofalnih pretnji nalaze se zagađenje vazduha, antimikrobna rezistencija, neuhranjenost dece i klimatske promene.

Među njima su i konvencionalni oružani sukobi, smanjenje međunarodne pomoći, visoka potrošnja alkohola, visok krvni pritisak, nejednakost u prihodima, nizak nivo obrazovanja, prirodne pandemije, gojaznost, loše mentalno zdravlje, pušenje i nezdravo starenje.

Da bi neka pretnja bila uvrštena na listu, nije bilo dovoljno da potencijalno izazove veliki broj izgubljenih zdravih godina života. Komisija je zahtevala i da postoje moguća rešenja za njeno ublažavanje.

"Ne počinjemo sa stanovišta: 'Oh, gledajte, želimo da vas uplašimo - postoji toliko pretnji sa kojima se čovečanstvo suočava'. Polazimo od stanovišta da, ako ste danas kreator politike, bilo na globalnom multilateralnom nivou ili na nacionalnom nivou, ovo su potencijalne pretnje sa kojima biste mogli da se suočite, i to je obim do kog, ako delujete, zapravo možete napraviti razliku", rekao je Ibrahim Abubakar, član komisije i profesor epidemiologije zaraznih bolesti na Univerzitetskom koledžu u Londonu (UCL).

Klimatske promene i nejednakost dodatno ugrožavaju zdravlje

Izveštaj ukazuje i na velike mogućnosti za sprečavanje gubitka zdravih godina života. Kada bi se globalno zagrevanje ograničilo na oko 1,8 stepeni Celzijusa, umesto da dostigne 4,4 stepena, moglo bi da se spreči gubljenje 1,89 milijardi zdravih godina života. 

AI bi mogla da predstavlja "egzistencijalni rizik za čovečanstvo", upozorava šef UN za ljudska prava

Vrste pretnji razlikuju se i u zavisnosti od ekonomskog položaja regiona. U oblastima sa višim prihodima među dominantnim rizicima su nezarazne bolesti, poput gojaznosti, i loše mentalno zdravlje. U regionima sa nižim prihodima gubitak zdravlja u većoj meri povezan je sa problemima kao što je nizak nivo obrazovanja.

Posebnu zabrinutost izaziva smanjenje međunarodne zdravstvene pomoći. Velike zemlje donatori, među kojima su Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija, najavile su značajno smanjenje izdvajanja za pomoć tokom prošle godine.

Prema proceni komisije, kolaps ili naglo smanjenje međunarodne zdravstvene pomoći moglo bi da dovede do gubitka čak 1,5 milijardi godina života prilagođenih invaliditetu do 2100. godine. Skoro 70 odsto tog gubitka bilo bi u podsaharskoj Africi, regionu koji već snosi najveći teret neuhranjenosti dece, navodi se u istraživanju naučnog časopisa "Lanset".

Stručnjaci pozivaju na pripremu pre nego što izbiju krize

Komisiju je činilo 35 stručnjaka, a procena će se ažurirati svake godine kako bi se ponovo razmotrilo svih 17 identifikovanih pretnji, uz uključivanje novih podataka i opasnosti koje se u međuvremenu pojave. Autori izveštaja pozvali su svetske lidere da reaguju pre nego što rizici prerastu u krize. Među predloženim pravcima delovanja su ulaganje u tehnološke inovacije i jačanje zdravstvenih sistema.

Interesantno je da su na početku rada na proceni, pre tri godine, stručnjaci smatrali da postoje tri glavne pretnje: sukobi, klimatske promene i pandemije.