Od Beograda do Banjaluke: Ruski naučnici grade novu mrežu saradnje sa kolegama sa Balkana

Ruski naučnici iz Jekaterinburga stigli su krajem prošlog meseca u Srbiju i Bosnu i Hercegovinu ne samo da predstave rezultate svojih istraživanja, već i da potraže nove partnere među kolegama iz regiona. Delegacija Uralskog federalnog univerziteta posetila je Beograd, Banjaluku i Bijeljinu, gde je na dve međunarodne konferencije govorila o uticaju veštačke inteligencije na obrazovanje, demografskim promenama, položaju mladih i socijalnoj nejednakosti. 

U delegaciji su bili Aleksej Kljujev, direktor Škole državne uprave i preduzetništva, Ana Bagirova, zamenica direktora Instituta za ekonomiju i upravljanje za nauku i inovacije, i Marija Pevnaja, šefica Katedre za sociologiju i tehnologije državne uprave.

Njihov zajednički zadatak bio je jednostavan: pronaći teme oko kojih se mogu povezati ruski i srpski istraživači i postaviti osnovu za dugoročnu saradnju.

Beograd: Obrazovanje u doba veštačke inteligencije

Prva stanica bio je Beograd, gde su ruski istraživači učestvovali na međunarodnoj konferenciji ISA RC04 "Education and AI", posvećenoj odnosu obrazovanja i veštačke inteligencije.

Predstavljena su dva rada - o tome kako se menjaju odnosi roditelja, učenika i obrazovnih institucija pod uticajem novih tehnologija, i o digitalnim navikama mladih različitih uzrasta u Rusiji. Teme koje su otvorene na konferenciji važe za obrazovne sisteme širom sveta: kako se uloga škole menja u digitalnom okruženju, na koji način nastavnici odgovaraju na nove izazove i kako digitalne navike utiču na učenje i životne strategije mladih.

Za istraživače iz Rusije i Srbije uporedni pristup omogućava da se vide sličnosti i razlike između obrazovnih sistema na osnovu istraživačkih podataka - što je polazište za moguće zajedničke projekte.

Pored konferencije, održani su susreti u Institutu za političke studije i Ruskom domu.

Banjaluka i Bijeljina: Demografija, siromaštvo i digitalno doba

U Banjaluci delegacija je učestvovala na međunarodnoj konferenciji "Društvo i politika: izazovi digitalnog doba", koju je organizovao Fakultet političkih nauka Univerziteta u Banjaluci. Na skupu su bili istraživači iz više zemalja, što je omogućilo razmenu različitih pristupa savremenim društvenim promenama.

Na ovoj konferenciji ruski istraživači predstavili su dva istraživanja. Prvo se bavi korporativnom demografijom - analizom starosne strukture zaposlenih i načina na koji organizacije odgovaraju na demografske promene u radnoj snazi. Drugo istražuje socijalni prostor siromaštva u Rusiji, pri čemu siromaštvo posmatra šire od pitanja prihoda - uključujući pristup obrazovanju, institucionalnu podršku i mogućnosti pojedinaca da poboljšaju svoj položaj.

Od medicine do akademske diplomatije: Srpska i Rusija šire naučnu saradnju

Obe teme direktno pogađaju i balkanske zemlje. Republika Srpska i Srbija godinama se suočavaju sa odlivom mladih i starenjem radne snage, dok pitanje siromaštva ostaje prisutno uprkos ekonomskom rastu. Uporedna istraživanja na ove teme mogla bi ponuditi nove uvide korisne i za akademsku zajednicu i za one koji oblikuju javne politike.

Razgovarano je sa rukovodstvom Fakulteta političkih nauka, dok je program u Bijeljini obuhvatao kontakte sa predstavnicima Ekonomskog, Pravnog i Pedagoškog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu.

Saradnja koja već ima rezultate

Rusko-srpsko naučno partnerstvo nije počelo ovom posetom. Postoje prethodne zajedničke publikacije, uključujući sedam radova objavljenih u saradnji sa srpskim časopisom "Sociološki pregled". Razvijena je i saradnja sa međunarodnim časopisom "Changing Societies & Personalities", a održavaju se redovni naučni seminari posvećeni društvenim naukama.

Zajedničke teme - obrazovanje, demografska politika, životne strategije mladih, siromaštvo - povezuju istraživače iz različitih oblasti i nude prostor za komparativne analize koje su važne i za nauku i za one koji kreiraju javne politike.

Šta sledi

Ono što Škola državne uprave i preduzetništva Uralskog federalnog univerziteta želi da izgradi nije zbirka pojedinačnih kontakata, već mreža istraživača okupljenih oko zajedničkih problema. Beograd, Banjaluka i Bijeljina u tom procesu predstavljaju važne tačke povezivanja.

Teme poput obrazovanja, demografije, digitalizacije i socijalne nejednakosti pružaju dovoljno široku osnovu da se uključe istraživači različitih profila - sociolozi, ekonomisti, pravnici, stručnjaci za javne politike.

Sledeći korak je pretvaranje kontakata u konkretne rezultate - zajedničke projekte, publikacije, seminare i akademsku razmenu. Savremeni društveni problemi retko se mogu razumeti iz ugla samo jedne discipline, što interdisciplinarnu saradnju čini neophodnom.

Beograd, Banjaluka i Bijeljina predstavljaju važne tačke povezivanja ruskih istraživača sa naučnom zajednicom regiona, a postojeće teme nude osnovu za saradnju koja prevazilazi granice pojedinačnih institucija.

Da li će od ovih razgovora nastati konkretni projekti, zavisi od onoga što sledi.

Ali činjenica da su ruski naučnici došli na Balkan ne samo da predstave svoja istraživanja, već i da slušaju kolege i traže zajedničke teme, sama po sebi govori o ozbiljnosti namere.