Ruski kosmonaut se vratio na Zemlju posle 237 dana u svemiru: Kako se telo prilagođava na gravitaciju

Svemirska letelica "Kru Dragon" kompanije Spejs Iks,sa posadom misije "Kru-12", sletela je 8. oktobra u Tihi okean, nedaleko od obale Kalifornije. Pored Feđajeva, posadu su činili astronauti NASA Džesika Meir i Džek Hatavej, kao i astronautkinja Evropske svemirske agencije Sofi Adeno. 

Letelica "Kru Dragon" stigla na Međunarodnu svemirsku stanicu, u posadi i ruski kosmonaut

Prema saopštenju Roskosmosa, akutna faza rehabilitacije traje tri do četiri nedelje, u zavisnosti od stanja kosmonauta. Feđajev će deo tog perioda provesti u Sjedinjenim Državama, a ostatak oporavka nastaviće u Rusiji.

Od prvih minuta nakon sletanja, o njegovom zdravstvenom stanju brinuli su stručnjaci medicinskog odeljenja Centra za obuku kosmonauta, koji je deo "Roskosmosa". Prema njihovim rečima, Feđajev se oseća dobro i brzo se prilagođava uslovima na Zemlji.

Kosmonauti o povratku na Zemlju: "Gravitacija me je čvrsto zagrlila i nije me puštala"

Iskustvo kosmonauta "Roskosmosa" Alekseja Zubrickog, koji je od 8. aprila do 9. decembra 2025. godine učestvovao u ekspediciji MKS-73, pokazuje kako ponovno privikavanje na Zemlju može da bude izazovno. Za njega je to bio prvi let u svemir, a u intervjuu za agenciju TASS govorio je o povratku u svakodnevicu.

Ruski kosmonaut otkrio ko sve može da putuje u svemir kao turista

Zubricki je objasnio da je i posle šest ili sedam meseci u svemiru bestežinsko stanje bilo neobično iskustvo. Prisetio se večere sa kolegom Olegom Platonovim, tokom koje su razgovarali o tome kako bi bilo da mogu da izvode salta za stolom. Dok je još jeo kašu, počeo je da se okreće, a osećaj lebdenja i dalje mu je bio uzbudljiv i teško opisiv.

Najupečatljiviji deo njegovog iskustva, međutim, bio je povratak u uslove zemaljske gravitacije.

"Gravitacija me je čvrsto zagrlila i nije me puštala. Prvih nekoliko dana osećate težinu u celom telu. Uzmete čašu vode i osećate se kao da dižete kilogram. Vaši mišići nisu navikli da se nose sa težinom. Treniramo na spravama, ali svakodnevni zadaci - pijenje, tuširanje, održavanje ravnoteže - predstavljaju izazov. Vaš vestibularni sistem se prilagođava", ispričao je Zubricki.

Ipak, adaptacija bila je brža nego što je očekivao. Iako akutna rehabilitacija može da traje i do dve nedelje, kod njega je najteži period prošao za pet do sedam dana.

Kako se kosmonauti vraćaju uobičajenoj ishrani

Prilagođavanje posle boravka u svemiru ne odnosi se samo na kretanje i ponovno navikavanje na gravitaciju, već i na ishranu. Iako je svemirska hrana osmišljena tako da što više podseća na onu koju ljudi jedu na Zemlji, nakon povratka kosmonauti prolaze poseban program kako bi se postepeno vratili uobičajenim navikama.

Kosmonauti prolaze dvonedeljni kurs rehabilitacije u vezi sa ishranom. Tokom tog perioda, pod nadzorom lekara, specijalista različitih oblasti i naučnika, postepeno se vraćaju hrani koju su navikli da konzumiraju na Zemlji, objasnila je za TASS Ekaterina Burljajeva, iz ruskog Federalnom istraživačkom centru za ishranu i biotehnologiju.

Interesantno je da povratak na Zemlju ne znači nužno i da kosmonauti moraju da smanje kalorijski unos. Dok u svemiru dnevno unose oko 3.000 kalorija, potrebe nakon povratka zavise od njihove fizičke aktivnosti i načina života, pa smanjenje kalorija nije uvek neophodno.

Kakve rizike po zdravlje nosi boravak u svemiru

Dug boravak u svemiru ostavlja posledice i na telo i na psihu kosmonauta. Bestežinsko stanje dovodi do atrofije mišića, smanjenja gustine kostiju i promena u funkcionisanju pojedinih organa. Povećana količina tečnosti u predelu kičmene moždine može da izazove pritisak na očne nerve i pogoršanje vida, dok su bolovi u leđima takođe čest problem.

Dodatni rizik predstavlja kosmičko zračenje, kojem su kosmonauti izloženi kada se udalje od Zemljinog magnetnog polja. Izloženost zračenju može imati dugoročne posledice po moždano tkivo, uključujući probleme sa pamćenjem, anksioznost, depresiju i poteškoće u donošenju odluka.

Psihičko opterećenje predstavlja još jedan izazov. Izolacija, nedostatak privatnosti, dugotrajan boravak u skučenom prostoru sa istim ljudima i stres zbog mogućih kvarova mogu dovesti do psihičkih poteškoća. Zbog toga je psihička priprema važan deo pripreme za svemirsku misiju.