Klimatske promene povećavaju rizik od moždanog udara i demencije

Neurološki poremećaji, od migrene do demencije i Parkinsonove bolesti, tokom života pogađaju približno svaku treću osobu, prema procenama stručnjaka.

"Gotovo svako je na neki način pogođen nekim neurološkim poremećajem ili poznaje nekoga ko ga ima", kažu.

Kako klimatske promene dovode do daljeg porasta temperatura, situacija bi mogla dodatno da se pogorša, upozoravaju. To bi moglo da pogorša postojeća oboljenja i potencijalno poveća rizik od razvoja neuroloških poremećaja.

Ipak, takav razvoj događaja nije neizbežan. Kreatori javnih politika mogu da pomognu u ograničavanju rizika merama koje smanjuju izloženost vrućini i zagađenju i poboljšavaju uslove u kojima ljudi žive, ističe se.

Vrućina predstavlja veliko opterećenje za mozak

Jedan od najjasnijih razloga za zabrinutost jeste povezanost visokih temperatura i moždanog udara.

Broj slučajeva moždanog udara raste kada temperature pređu 30 stepeni Celzijusa, naglašavaju lekari i upozoravaju da bi moždani udari povezani sa vrućinom, koji trenutno čine oko jedan odsto svih slučajeva, u narednih 20 do 30 godina mogli da dostignu udeo od pet do osam odsto.

Visoke temperature mogu da utiču na zdravlje mozga i posredno, narušavanjem sna.

Tokom tropskih noći, kada temperatura ostaje iznad 20 stepeni Celzijusa i posle zalaska sunca, telo teže uspeva da se rashladi. To može da ometa dubok san i spreči organizam da se tokom noći dovoljno oporavi.

"Svako ko je iskusio prošloletnje vrućine zna da se tokom ovakvih toplih noći lošije spava", kažu lekari. Dugotrajni poremećaji sna mogu da imaju ozbiljnije posledice od nekoliko neprospavanih noći.

"Ako ne spavate dobro ne samo jednu noć, već tokom dužeg perioda, rizik od moždanog udara ili razvoja demencije znatno se povećava", pojašnjavaju.

Rast temperature menja i geografsko područje na kojem se javljaju pojedine zarazne bolesti, uključujući one koje prenose krpelji i komarci. Neke od ovih infekcija mogu da zahvate nervni sistem. Lajmska borelioza, na primer, prenosi se zaraženim krpeljima i može da izazove neurološke komplikacije.

Malarija je, s druge strane, i dalje predmet zabrinutosti u raspravama o budućem širenju bolesti koje prenose komarci u Evropi.

"Malarija još nije u potpunosti prisutna u tim područjima, ali bi za pet ili deset godina mogla da zahvati i južne delove Evrope", upozoravaju stručnjaci.

Mesto stanovanja utiče na zdravstvene rizike

Rizici nisu podjednako raspoređeni među stanovništvom. Deca, trudnice, starije osobe i ljudi koji već imaju zdravstvene probleme posebno su osetljivi na ekstremne vrućine i druge pritiske iz životne sredine. Ako žive u siromašnijim naseljima, rizici po njihovo zdravlje dodatno se povećavaju. Nedavno istraživanje pokazalo je da ljudi koji žive u nepovoljnim socioekonomskim uslovima imaju lošije pokazatelje zdravlja mozga, uključujući manju ukupnu zapreminu mozga i više znakova oštećenja krvnih sudova.

Klimatske promene mogle bi dodatno da prodube već postojeće nejednakosti.
"Ako su prisutne velike vrućine, a ne možete da priuštite klima-uređaj, onda vam je mnogo teže", naglašavaju i dodaju da na zdravlje ljudi utiču i dostupnost zdrave hrane, uslovi stanovanja i okruženje u kojem žive.

Posebno su važni uslovi u gradskim sredinama. Buka, zagađenje i stresni uslovi života mogu da utiču na opšte zdravlje i blagostanje, dok pristup zelenim površinama može da pruži određenu zaštitu.

Zbog toga bi bolja dostupnost parkova i drugih zelenih površina mogla da bude jedan od načina za očuvanje zdravlja mozga.

"Ako provodite sat vremena nedeljno u šumi, rizik od moždanog udara smanjuje se za tri odsto, a rizik od demencije za četiri odsto", naglašavaju lekari-

Savetuje se ljudima da provode vreme u zelenom okruženju i da štite san tako što će ograničiti izloženost svetlosti, buci i drugim faktorima koji ga remete.

Ipak, individualne mere predstavljaju samo deo rešenja. Javne politike mogu da utiču na to da li ljudi imaju pristup rashlađenim domovima, mirnijim naseljima i čistijem vazduhu, prenosi Juronjuz.