"Ljudi provedu 40 sati nedeljno na poslu, i to iskustvo utiče na njih i njihovo mentalno i fizičko zdravlje, na celokupan život. Zauzvrat, to može uticati pozitivno ili negativno na njihovo roditeljstvo", kaže Maurin Peri - Džekins, psiholog za razvoj.
Peri - Džekins i njene kolege su otkrile da je posao koji pruža nezavisnost i podržava roditelja u detetovoj prvoj godini života, u uskoj vezi sa boljim kognitivnim (saznajnim), socijalnim i mentalnim zdravljem deteta u narednih 6 godina. Tim istraživača je pratio 370 porodica koje su dobile svoje prvo dete a istraživanjem je pokriven period od trudnoće do polaska u prvi razred. Svi ispitanici su se bavili uslužnom delatnošću - od kuvarica, vozača kamiona, kozmetičara, radnika na održavanju.
Istraživanje je pokazalo da su majke i očevi koji su imali veći osećaj kontrole na poslu tokom prve godine detetovog života, bili odgovorniji i podržavajući roditelji, a kao posledica toga, njihova deca su imala bolje socijalne veštine i manje problema u ponašanju. Nasuprot njima, radnici koji nisu imali osećaj nezavisnosti na poslu, bili su ili suviše aktivni ili povučeni kao roditelji, a njihovoj deci su nedostajale socijalne veštine i često su imala problema sa ponašanjem. Takođe, ovim istraživanjem je dokazano da kompanije mogu preduzeti relativno male korake da poboljšaju iskustvo svojih zaposlenih. Savetovano im je da, na primer, dozvole svojim zaposlenima da izađu ranije sa posla kako bi pokupili svoju decu iz škole i proveli sa njima neko vreme. Peri-Dženkins smatra da kompanije imaju društvenu odgovornost da pruže pozitivnija iskustva.
Na pitanje kako roditelji mogu da osveste na koji način njihov posao utiče na decu, istraživači kažu da je potrebno razumeti da je "nemoguće potpuno podeliti ili segmentirati različite delove svog života" i da ovo treba da bude prvi korak. Svakako će doći do prelivanja pozitivnog ili negativnog, iz jednog u drugi deo života. Ali time se može upravljati, ako se roditelji fokusiraju na ono što njihovoj deci treba.
Kada roditelji znaju šta je njihovoj deci potrebno, mogu da eksperimentišu sa različitim načinima integracije posla i porodice. Na primer, zaposleni može predložiti nadređenom da izađe ranije sa posla kako bi završio privatne obaveze, što bi mu dalo vetar u leđa da bolje obavlja svoj posao. Posle nekoliko nedelja, zajedno bi došli do zaključka kakve smene bi mogli da organizuju u budućnosti. Većina roditelja ne može da napusti posao, a sigurno ne može da napusti roditeljstvo. Ono što mogu da urade je, da razmotre koji su aspekti njihovog posla i roditeljstva posebno stresni i potraže načine da dobiju podršku.