Sve više se oslanjamo na veštačku inteligenciju, što nije iznenađujuće: AI je uvek pri ruci i odgovara na pitanja za nekoliko sekundi. Čini se da je dovoljno da joj zadamo cilj, kao što je gubitak kilograma, pa dobijemo gotov jelovnik za narednih nedelju dana - a ako dodamo informacije o prodavnicama u blizini, možemo dobiti čak i smernice za kupovinu.
Ipak, takvi planovi ishrane nisu uvek efikasni niti bezbedni, upozorava specijalista za dijetetiku Jelena Dorodnjeva. Stručnjak smatra da opšti saveti, poput kontrole unosa kalorija, mogu biti korisni, ali da je to uglavnom jedina vrednost ovih gotovih rešenja.
"AI je moćan alat koji se koristi i u dijetetici. Međutim, njena efikasnost direktno zavisi od toga koliko je zahtev dobro formulisan. Upravo on određuje kakav će biti odgovor, a da bi se napravila odgovarajuća ishrana, potrebno je obuhvatiti veliki broj parametara", navodi stručnjak".
Na primer, ako korisnik navede samo osnovni cilj - da želi da smrša sa 70 na 60 kilograma - AI može da ponudi detaljan jelovnik koji se ne može realno primeniti. U njemu se mogu naći neobični odnosi namirnica i nedovoljno raznovrstan izbor hrane, a takav plan ne može uvek da zadovolji osnovne potrebe organizma.
Zašto je važno prilagoditi ishranu pojedincu
Potrebe u ishrani razlikuju se od osobe do osobe, zbog čega se plan ishrane ne može praviti bez uzimanja u obzir individualnih karakteristika. Dnevni unos kalorija, odnos proteina, masti i ugljenih hidrata, količina vlakana i način pripreme hrane samo su neki od parametara koje treba prilagoditi.
Važni su i starost, pol, zdravstveno stanje i nivo fizičke aktivnosti.
"Dnevne potrebe za kalorijama fizičkog radnika, koji na poslu troši mnogo energije, značajno se razlikuju od potreba domaćice. Nekome je važno da smanji udeo masti, nekome da poveća unos proteina, a nekome da se usredsredi na povrće i voće", objasnila je Dorodnjeva. Bez uzimanja u obzir ovih razlika, jelovnik može biti nepotpun, pa čak i naneti štetu.
Kako nutricionisti koriste AI
Nutricionisti koriste veštačku inteligenciju, ali joj pristupaju drugačije od prosečnih korisnika. Umesto kratkog upita, unose veliki broj parametara i oslanjaju se na proverene obrasce i standarde koje uključuju u zadatak.
Ni to, međutim, nije dovoljno da bi se dobijeni jelovnik odmah primenio.
"Čak i nakon toga, generisana verzija se obavezno ponovo proverava i dopunjuje sopstvenim preporukama. Za stručnjaka je AI više neka vrsta platna, polazna tačka i smernica koja štedi vreme, ali ne zamenjuje profesionalnu procenu", objasnila je nutricionistkinja.
Drugim rečima, veštačka inteligencija može da pomogne u izradi okvirnog plana, ali je potreban stručnjak da bi ga pretvorio u efikasnu i bezbednu strategiju. On prilagođava detalje i uzima u obzir potrebe konkretne osobe.
"Jelovnik zasnovan na površnom zahtevu ima previše praznina i nedostataka, pa neće doneti trajne rezultate", naglasila je Dorodnjeva.
Veštačka inteligencija može biti koristan pomoćnik u planiranju ishrane, ali ne i zamena za konsultacije sa stručnjakom. Jelovnici koje generiše bez dovoljno informacija i stručne provere mogu biti neprikladni i neefikasni, zbog čega je važno da se planovi za regulisanje telesne težine prilagode individualnim potrebama i provere sa nutricionistom.