Astronomi su identifikovali belog patuljka koji svetli zelenom bojom, a otkriće je deo istraživanja koje pokazuje da ovi gusti zvezdani ostaci mogu biti ružičasti, plavozeleni, žuti, pa čak i ljubičasti.
Zašto beli patuljci nisu uvek beli
Boja većine zvezda zavisi od njihove temperature. Hladnije zvezde izgledaju narandžasto, Sunce i zvezde slične njemu belo, dok su najtoplije bledoplave. Većina zvezda, uključujući i većinu belih patuljaka, ponaša se poput takozvanih savršenih radijatora, što znači da njihovu boju gotovo u potpunosti određuje temperatura.
Beli patuljci su ostaci zvezda male do srednje mase koje su potrošile svoje nuklearno gorivo i odbacile spoljne slojeve. Iako su obično približno veličine Zemlje, sadrže ogromnu masu sabijenu u relativno mali prostor.
"Kada bismo mogli da im priđemo blizu, oni bi bili ružičasti, plavozeleni, žuti, ljubičasti, pa čak i zeleni", naveli su autori studije.
"Ispostavilo se da ove neverovatno guste zvezde mogu da proizvode boje koje niko nije očekivao, a neke od njih su me istinski iznenadile", rekao je Mark Holands sa Univerziteta u Vorviku u Engleskoj, koji je predvodio istraživanje.
Kako hemijski sastav menja boju zvezde
Istraživanje je pokazalo da na boju belih patuljaka utiče i materijal u njihovoj atmosferi, zbog čega se mogu razvrstati u različite grupe. Oni sa velikom količinom ugljenika mogu izgledati ružičasto ili ljubičasto, dok beli patuljci okruženi ostacima starih planetarnih sistema mogu imati žutu nijansu. Hladniji beli patuljci čiju atmosferu čine vodonik i helijum izgledaju plavo.
Posebnu pažnju istraživača privukao je beli patuljak temperature od oko 4.000 stepeni Celzijusa, čija je boja opisana kao šarterez zelena - upadljiva nijansa između zelene i žute.
Objekat nazvan VD J1330+6435 nalazi se u galaksiji Mlečni put, u sazvežđu Zmaja, na oko 280 svetlosnih godina od Zemlje. Njegova neobična boja povezana je sa materijalom koji je progutao sa stenovitih ostataka planeta koje su nekada kružile oko njega.
Holands je objasnio da su naučnici prvobitno obratili pažnju na ovog belog patuljka jer su delovi planetarnog materijala padali na njegovu površinu, obogaćujući spoljne slojeve elementima kao što su kalcijum, litijum i naročito natrijum.
U uobičajenim zvezdama natrijum apsorbuje svetlost određene narandžaste talasne dužine - iste one koja natrijumskim uličnim svetiljkama daje karakterističnu boju. Međutim, u ovom belom patuljku gustina je toliko visoka da se atomi natrijuma neprestano sudaraju sa okolnim atomima helijuma, što menja njihove energetske nivoe.
Zbog toga natrijum više ne apsorbuje samo uski opseg narandžaste svetlosti već i žute, narandžaste i deo crvenih talasnih dužina. Preostala svetlost daje zvezdi neobičan zeleni sjaj, kakav se ne bi očekivao kod zvezda sličnih Suncu.
Beli patuljci obično imaju približno polovinu mase Sunca sabijenu u telo veličine Zemlje. Prema naučnicima, ovi objekti sadrže oko 165.000 puta veću masu od Zemljine, pa čak i mala količina natrijuma može da blokira veliki deo narandžaste svetlosti koja izlazi iz zvezde.
Koliko su česte neobične boje belih patuljaka
Iako istraživanje pokazuje da beli patuljci mogu imati različite boje, većina onih koji se nalaze u našoj blizini i dalje izgleda belo.
Od 151 belog patuljka obuhvaćenog studijom, koji se nalaze na udaljenosti od oko 65 svetlosnih godina od Zemlje, pet je imalo neobičnu boju. Dva su bila žuta, a tri ružičasta.