Kamčatka - divlja lepota ruskog Dalekog istoka, od vulkanskih kratera do medveda koji love losose

Na Kurilskom jezeru medvedi love ribe, iz zemlje u Dolini gejzira izbijaju mlazevi vrele vode, a stene Kuthini bati podsećaju na okamenjene čamce - do ovih neobičnih mesta nije lako stići, ali upravo zbog njih mnogi turisti dolaze na Kamčatku.

Prirodno bogatstvo Kamčatke ne ogleda se samo u vulkanima i gejzirima već i u brojnim zaštićenim područjima, u kojima se čuvaju staništa lososa, ptica močvarica i morskih sisara. Među njima su rezervat "Reka Kolj", gde se razmnožava devet vrsta lososa. Posebno mesto na Kamčatki zauzima Kronocki rezervat, jedan od najstarijih i najvećih u Rusiji i na njegovoj teritoriji nalazi se Dolina gejzira, jedno od najvećih gejzirskih polja na svetu. U ovim oblastima sprovode se projekti za zaštitu prirode, proučavanje biljnog i životinjskog sveta, kao i geoloških i vulkanskih procesa.

Carstvo mrkih medveda

Na Kamčatki živi jedna od najvećih prirodnih populacija mrkih medveda, koji se najčešće okupljaju uz reke i jezera bogata lososom, ali i u predelima gde ima dosta bobičastog voća i kedrovog patuljastog bora. Posebno je zanimljivo Kurilsko jezero, gde krajem leta, u potrazi za ribom, može da se okupi više od 200 medveda.  Turisti ih posmatraju sa posebne osmatračnice, koja omogućava bezbedno praćenje njihovog lova, a do rezervata stižu helikopterom.

Kuthini bati - kameni čamci iz legende o gavranu 

Na jugu poluostrva nalaze se Kuthini bati, spomenik prirode sa neobičnim stenama i o njima putopsici su pisalu da podsećaju na "čamce postavljene uspravno".

Prema lokalnoj legendi, mudri gavran Kuth, jedan od glavnih likova mitologije starosedelačkih naroda Dalekog istoka, ostavio je svoje čamce na obali da se osuše, a oni su se pretvorili u kamen. Prema nauci ove stene su nastale usled snažnih vulkanskih erupcija u dalekoj prošlosti. Nažalost, tokom leta 2025. godine, posle snažnog zemljotresa, srednja od tri najupadljivije stene znatno je oštećena, pa se izleti sada organizuju sa bezbedne udaljenosti.

Na krajnjem jugu Kamčatke nalazi se i Kurilsko jezero, druga po veličini slatkovodna površina na poluostrvu, iz koje ističe reka Ozjorna.

Susret sa divljinom: Šta turisti treba da znaju pre polaska

Kamčatka privlači turiste prizorima koji se retko viđaju na drugim mestima - od medveda koji love losose do aktivnih vulkana i lokalnih specijaliteta od sveže ribe, ikre i rakova. Ipak, da bi obilazak ovog udaljenog poluostrva protekao bez neprijatnih iznenađenja, važno je znati nekoliko stvari. Medvedi se najčešće okupljaju uz reke i jezera u vreme mresta lososa, pa se turistima savetuje da se kreću u grupama i ne pokušavaju da im priđu.

Ni vulkanski predeli nisu uvek bezbedni za posetu: erupcije, odroni i lavine mogu ugroziti planinare, zbog čega pre polaska treba proveriti upozorenja i, za zahtevnije maršrute, prijaviti putovanje spasilačkoj službi.

A kada je reč o hrani, po kojoj je Kamčatka takođe poznata, najvažnije je obratiti pažnju na svežinu i način čuvanja ribe i ikre. Sirova ili pokvarena riba može izazvati trovanje, dok ikra sadrži mnogo soli, pa je treba jesti umereno. Tako se uz dobru pripremu mogu doživeti i najuzbudljiviji prizori poluostrva i njegovi prepoznatljivi ukusi.