Društvo
Otkrio tajnu ruskog porcelana, a umro u siromaštvu: Tragična sudbina Dmitrija Vinogradova
Kako je Rusija dobila sopstveni porcelan, koji po kvalitetu nije zaostajao za kineskim? Zasluge za to pripadaju Dmitriju Vinogradovu, naučniku iz 18. veka koji je brojnim eksperimentima uspeo da otkrije tajnu njegove izrade. Ipak, otkriće koje mu je donelo mesto u istoriji ruske nauke obeležilo je i njegovu tragičnu životnu priču.
Dmitrij Vinogradov rođen je oko 1720. godine u drevnom ruskom gradu Suzdalju, gde je proveo detinjstvo. Njegov otac, sveštenik Bogojavljenske katedrale, primetio je sinovljevu sklonost ka nauci i poslao ga na školovanje u Moskvu, na Slovensko-grčko-latinsku akademiju, jedinu visokoškolsku ustanovu u Rusiji u to vreme.
Tamo je Dmitrij pohađao nastavu zajedno sa Mihailom Lomonosovom - ruskim naučnikom, prirodnjakom i jednim od najznačajnijih prosvetitelja 18. veka.
Dvojica talentovanih studenata ubrzo su postali bliski prijatelji, a njihovo obrazovanje nastavljeno je u Sankt Peterburgu, na osnovu odluke Akademije nauka koju je osnovao Petar Veliki.
Obojica su izabrana za dalje školovanje u Nemačkoj, 1736. godine, gde je trebalo da izučavaju rudarstvo i metalurgiju. Vinogradov je tada imao samo 16 godina.
Osam godina kasnije vratio se u Rusiju i uspešno položio ispite, stekavši zvanje rudarskog inženjera, odnosno bergmajstera. Međutim, umesto da se posveti struci za koju se školovao, dobio je zadatak koji će odrediti ostatak njegovog života.
Tajni zadatak ruske carice
Po nalogu carice Jelisavete Petrovne, Vinogradov je angažovan na tajnom projektu proizvodnje porcelana u Rusiji.
Vekovima je Kina bila jedina zemlja u kojoj je bilo moguće proizvoditi porcelan. Tek u 18. veku nemački alhemičari uspeli su da otkriju način njegove proizvodnje, posle više od deset godina rada. Tajna izrade čuvenog saksonskog porcelana takođe se pažljivo čuvala.
Ruska carica želela je da i njena zemlja dobije sopstveni porcelan, koji bi mogao da parira kineskom i nemačkom. Zbog toga je u Sankt Peterburg pozvan Nemac Gunger, kome je baron Čerkasov poverio zadatak da organizuje proizvodnju. Vinogradov je određen za njegovog pomoćnika.
Njegov izbor nije bio slučajan. Tokom školovanja u Nemačkoj upoznao se sa opremom koja se koristila za proizvodnju porcelana, a znanje iz hemije i metalurgije pružalo mu je dobru osnovu za rad na ovom složenom zadatku.
Međutim, Gunger se pokazao kao prevarant. Nije želeo da podeli svoje znanje sa Vinogradovim, pa dve godine rada nisu donele očekivane rezultate. Pošto obećani porcelan nije proizveden, Gunger je otpušten, a zadatak je poveren Vinogradovu.
Otkriće koje je morao da čuva u tajnosti
Vinogradov se pokazao kao izuzetno sposoban naučnik. Uprkos tome što nije imao gotov recept na koji bi mogao da se osloni, uspeo je da proizvede porcelan čiji kvalitet nije zaostajao za kineskim.
Put do otkrića bio je težak i zahtevao je brojne eksperimente. Vinogradov je morao samostalno da pronađe odgovarajuću glinu, odredi sastav boja i glazure za oslikavanje i utvrdi režim pečenja. Već sa 27 godina uspeo je da dobije prvi uzorak svog porcelana.
Da bi sačuvao tajnu proizvodnje, svoje beleške nije zapisivao na jednom jeziku, već je koristio mešavinu latinskog, hebrejskog i nemačkog.
Činilo se da će mu veliko otkriće doneti priznanje i nagrade - ipak, umesto da uživa u plodovima svog rada, Vinogradov je postao zarobljenik sopstvenog uspeha.
Od naučnog dostignuća do tragičnog kraja
Nakon što je Vinogradov preuzeo proizvodnju porcelana, ceo njegov život podredio se tom poslu. Baron Čerkasov nije mu dozvoljavao da napušta radno mesto, već je od njega neprestano zahtevao nove proizvode.
U nastojanju da sačuva tajnu proizvodnje, Čerkasov je otišao toliko daleko da je naredio da Vinogradova lancima vežu u blizini peći, kako ne bi mogao da pobegne i otkrije postupak izrade porcelana. Kada bi nešto pošlo naopako, naučnik je bio kažnjavan bičevanjem, isto kao i šegrti.
Vinogradov je po prirodi bio vedar, slobodoljubiv čovek sa izraženim samopoštovanjem. Nije mogao da podnese poniženja i zlostavljanje kojima je bio izložen. Razboleo se i umro sa samo 38 godina, u siromaštvu, bez priznanja koje je zasluživao za svoje najveće dostignuće.
Devet sačuvanih predmeta kao svedočanstvo njegovog rada
Od Vinogradovljevih proizvoda do danas je sačuvano svega devet predmeta: izuzetno fine šolje i kutije za duvan sa monogramom "V". Oni se čuvaju u Ermitažu i Ruskom muzeju.
Iako nije doživeo priznanje kakvo je zasluživao, njegovo ime ostalo je zabeleženo u istoriji ruske proizvodnje porcelana. U njegovom rodnom Suzdalju jedna od ulica u centru grada, u blizini Kremlja, nosi njegovo ime.
Live
