Produžetak životnog veka donosi i nove izazove za zdravlje, među kojima je sve veći broj ljudi sa problemima pamćenja, pažnje, razmišljanja i govora. Ovu pojavu Olga Tkačova, direktorka Ruskog gerontološkog istraživačkog i kliničkog centra na Univerzitetu Pirogov, nazvala je "kognitivnim cunamijem".
Prema rezultatima jedne moskovske studije, u okviru koje su lekari pregledali pacijente starije od 65 godina koji su došli na pregled kod lekara opšte prakse, a ne kod neurologa ili psihijatra, 46,5 odsto ispitanika imalo je blago kognitivno oštećenje, dok je kod 30 odsto utvrđen drugi oblik blagih poremećaja. Još 11 odsto prijavilo je subjektivne, ali već primetne probleme sa pamćenjem. Samo 4,1 odsto starijih osoba imalo je potpuno normalne kognitivne funkcije.
I druga velika ruska studija, koja je obuhvatila 11 regiona zemlje, ukazala je na rasprostranjenost ovih problema: Neki oblik kognitivnog oštećenja ima 60 odsto građana starijih od 65 godina.
Rano otkrivanje kao ključ za lečenje
Jedan od glavnih problema je kasno postavljanje dijagnoze. Kada bolest dostigne uznapredovalu fazu, mogućnosti lečenja su znatno ograničene, objasnila je Tkačova. Tada poseban značaj dobijaju nega, podrška porodice i socijalna adaptacija. Ipak, pojavljuju se i novi lekovi koji deluju na samu bolest, ali su najefikasniji u ranim fazama.
Prema rečima stručnjaka, postoji "prozor mogućnosti" koji može trajati od 10 do 30 godina pre nego što demencija postane očigledna. Ako se znaci bolesti otkriju još u prekliničkoj fazi, njeno napredovanje moglo bi da se uspori ili čak preokrene.
Nauka pokazuje i da se rizik od kognitivnog oštećenja može smanjiti za 45 odsto korekcijom faktora rizika, promenom načina života i redovnim praćenjem zdravlja.
Četiri navike koje mogu pomoći u očuvanju kognitivnog zdravlja
Stručnjaci savetuju da se problemi sa pamćenjem koji se pojave posle 55. ili 60. godine ne pripisuju automatski starenju, već da se zatraži pregled kod lekara opšte prakse ili gerijatra. Za rano prepoznavanje tegoba postoje i jednostavni upitnici za samoprocenu kod kuće.
Važna je i kontrola krvnog pritiska, šećera i holesterola u krvi, kao i telesne težine, jer se kontrolom ovih faktora rizik od demencije može smanjiti za 45 odsto. Briga o kognitivnom zdravlju trebalo bi da počne još u mladosti, pošto kognitivne rezerve počinju da se iscrpljuju posle 20. ili 30. godine.
Stručnjaci takođe upozoravaju da probleme sa pamćenjem ne treba skrivati iz stida. Tkačova ističe da kognitivni poremećaji ne smeju biti razlog za stigmatizaciju pacijenata i njihovih porodica, a traženje pomoći, korišćenje telefonskih linija podrške i uključivanje u sisteme dugotrajne nege predstavljaju normalan način suočavanja sa bolešću, prenosi "Komsomoljska pravda".