Klimatske promene, nejednak pristup zdravstvenoj zaštiti i kultura rada u kojoj se očekuje stalna dostupnost narušavaju san širom Evrope, iako je on neophodan za dobro zdravlje.
Tokom sna naše telo obnavlja tkiva, uklanja otpadne materije iz mozga i učvršćuje sećanja, što je od suštinskog značaja za dobrobit i zdravlje.
Međutim, rešavanje ovog problema nije isključivo odgovornost pojedinaca, upozorili su istraživači u radu objavljenom u časopisu Journal of Sleep Research. Oni pozivaju evropske vlade da se pozabave društvenim i ekonomskim uslovima koji određuju da li ljudi mogu dovoljno da spavaju i da li je njihov san okrepljujući.
"Suočavamo se sa savršenom olujom izazova za zdravlje sna širom Evrope. Ljudi znaju da je san važan, ali mali broj njih prepoznaje u kojoj meri se faktori poput klimatskih promena, tehnologije, smenskog rada, urbanog okruženja i dezinformacija udružuju i utiču na kvalitet sna, rekla je u jedna od vodećih autorki rada.
Zbog toga autori pozivaju da se napusti pristup usmeren isključivo na pojedinca i prelazak na koordinisano delovanje na nivou sistema, koje obuhvata javne politike, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, privredu i planiranje životne sredine, kako bi se rešili glavni problemi koji otežavaju kvalitetan noćni san.
Prema analizi, glavni izazovi su klimatske promene i urbano okruženje, nejednak pristup medicini sna, brzo širenje digitalnih zdravstvenih tehnologija, dezinformacije na internetu i kultura stalne povezanosti koja ostavlja sve manje vremena za odmor.
Posao kao deo problema
Evropska privreda koja funkcioniše 24 sata dnevno takođe stvara sve veći pritisak na san. Radnici u smenama, zdravstveni radnici, zaposleni u saobraćaju i ljudi sa nesigurnim oblicima zaposlenja često imaju ograničenu kontrolu nad svojim rasporedom. Istovremeno, rad na daljinu i poruke koje stižu van radnog vremena zamagljuju granicu između profesionalnog i privatnog života.
U izveštaju se navode procene da se 21 odsto zaposlenih širom Evrope bavi radom po smenama, dok noćne smene predstavljaju poseban izazov za prirodni ciklus spavanja i budnosti organizma.
Istraživači zagovaraju snažniju zaštitu radnika, predvidljivije rasporede, bolje sisteme za upravljanje umorom i radne prakse koje štite vreme namenjeno odmoru.
Klimatske promene i nejednakost
Među brojnim ekološkim, tehnološkim i društvenim pritiscima koji ljudima otežavaju spavanje, rast temperature izdvaja se kao poseban problem.
Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva na svetu, a sve toplije noći mogu da ometaju sposobnost tela da se rashladi, odlažući uspavljivanje i izazivajući češća buđenja. Zagađenje u gradovima, buka saobraćaja i veštačko osvetljenje noću dodatno pogoršavaju problem, dok klimatska anksioznost i ekstremni vremenski događaji mogu dodatno da naruše mentalno zdravlje i san.
Posledice neće biti jednake za sve. Ljudi koji žive u slabo izolovanim domovima, oni koji ne mogu da priušte rashlađivanje prostorija i oni koji žive u prenaseljenim stanovima teže uspevaju da obezbede ugodne uslove za spavanje, prenosi Juronjuz.
Tehnologija predstavlja još jedan izazov. Nosivi uređaji i aplikacije za praćenje sna mogli bi da pomognu ljudima da prepoznaju potencijalne probleme i omoguće lekarima da prate pacijente na daljinu, naročito u ruralnim područjima sa ograničenim pristupom specijalistima.
Ipak, potrošački uređaji nisu nužno dovoljno precizni za dijagnostikovanje poremećaja sna, a njihovi rezultati mogu da izazovu nepotrebnu zabrinutost.
U radu se izdvaja i pojava nazvana "ortosomnija", koja opisuje preteranu opsednutost postizanjem navodno savršenih rezultata merenja sna. Istraživači upozoravaju i na trendove na društvenim mrežama, poput "trenda optimizacije sna" (sleepmaxxing), koji mogu da podstaknu krute rutine, nedokazane metode i preterano samopraćenje.
U međuvremenu, influenseri na internetu i alati veštačke inteligencije mogu da šire obmanjujuće zdravstvene savete, otežavajući ljudima da razlikuju naučne dokaze od komercijalnih promocija.