Letnje računanje vremena ove godine završava se u nedelju, 25. oktobra u tri sata ujutru, saopštila je Direkcija za mere i dragocene metale.
Srbija prati srednjoevropsko vreme (CET, UTC+1), dok se tokom letnjeg perioda koristi srednjoevropsko letnje vreme (CEST, UTC+2). Ova praksa usklađena je sa većinom evropskih zemalja, prema Zakonu o računanju vremena.
Ljudsko telo funkcioniše prema unutrašnjem 24-časovnom satu, poznatom kao cirkadijalni ritam, koji pomaže u regulisanju sna i budnosti, telesne temperature i lučenja hormona. Njime uglavnom upravlja prirodna svetlost, zbog čega prelazak u tamniji deo godine može da dovede do osećaja da smo izgubili uobičajeni ritam.
Kada se satovi pomere unazad, naš biološki sat ne menja se istovremeno sa njima, pa nakratko dolazi do "nesaglasnosti". Prema rečima lekara, većina ljudi ponovo uskladi svoj ritam u roku od nedelju dana, ali gubitak večernje dnevne svetlosti sa dolaskom zime ima dugotrajniji uticaj.
Da li su žene osetljivije na promenu vremena
Naučna istraživanja ukazuju na to da unutrašnji biološki sat žena prirodno radi nešto ranije nego kod muškaraca, što bi moglo da znači da promene ciklusa spavanja i budnosti na njih utiču izraženije.
Jedno istraživanje pokazalo je da su žene tokom radne nedelje nakon promene sata uglavnom spavale kraće, dok su muškarci spavali duže. Ovaj efekat bio je najizraženiji u proleće, ali je sličan obrazac primećen i u jesen.
Na san utiču i hormonske promene tokom menstrualnog ciklusa, trudnoće i perimenopauze, ali i društveni faktori. Žene često preuzimaju veći deo obaveza u vezi sa brigom o drugima i češće se bude tokom noći, što može da dovede do isprekidanog sna.
Može li pomeranje sata da utiče na menstruaciju, raspoloženje i energiju
Nedovoljno kvalitetan san može da utiče na raspoloženje, koncentraciju, energiju i sposobnost suočavanja sa stresom, zbog čega predmenstrualni simptomi mogu biti teži za podnošenje. Kod žena sa predmenstrualnim sindromom (PMS) ili predmenstrualnim disforičnim poremećajem (PMDD), poremećaj sna mogao bi da pojača mentalnu maglu, razdražljivost i umor.
Na raspoloženje i energiju može da utiče i manja izloženost prirodnoj svetlosti tokom kraćih jesenjih i zimskih dana. Zato pad motivacije za vežbanje ne mora biti posledica samo hladnijeg vremena.
Zašto žene u menopauzi mogu snažnije da osete promenu sata
Valunzi, noćno znojenje i isprekidan san već mogu da otežaju odmor tokom menopauze. U perimenopauzi pad progesterona može da poremeti san, dok promene nivoa estrogena mogu da izazovu noćno znojenje. Kraći dani i manje prirodne svetlosti mogu dodatno da otežaju održavanje redovnog ritma spavanja i budnosti i da utiču na raspoloženje.
Česta buđenja tokom noći mogu da dovedu do umora i emocionalne iscrpljenosti tokom dana. Iako promena sata nije nužno uzrok ovih tegoba, može da predstavlja dodatni poremećaj već narušene rutine spavanja, prenosi "Mari Kler".