Istorija jedne od najpoznatijih ruskih čokoladica, "Aljonke" počela je davne 1964. godine, kada je na jednom od sastanaka na temu poljoprivrede, razmatrana mogućnost pravljenja ukusne mlečne čokolade koja bi bila dostupna svakom građaninu Sovjetskog Saveza. Pred sovjetske konditore stavljen je težak zadatak: da naprave čokoladicu izvrsnog ukusa po pristupačnoj ceni.
Dve godine do savršene recepture
Fabrike konditorskih proizvoda su brže bolje pristupile izradi čokolada - ipak je zahtev došao sa samog vrha, iz CK KPSS (Centralnog Komiteta Komunističke Partije Sovjetskog Saveza), ali dugo ni jedna fabrika nije uspevala da prilagodi odnos sastojaka i napravi idealnu recepturu: te su stavljali previše mleka, pa čokolada nije bila dovoljno čvrsta, te premalo, pa nije imala mlečni ukus, te je šećera bilo isuviše - toliko da "trnu zubi". Dve godine od prvog pokušaja, idealni recept za mlečnu čokoladu "rodio" se u fabrici "Krasni Oktjabr" ("Crveni Oktobar"), tada je i nastala čokolada "Aljonka", koja je postala jedan od najprepoznatljivijih brendova SSSR-a i koja i danas krasi police supermarketa širom sveta.
Ipak, novu recepturu istovremeno su krenule da primenjuju još dve fabrike - "Rot Front"i fabrika "Imeni Babajeva": na pakovanju "Babajevske" čokolade bila je devojčica sa plavom maramom, dok je "Rot Frontovska" imala dve varijante pakovanja – devojčica sa kanticom za vodu i devojčica sa kucom i zekom.
Danas se "Aljonka" proizvodi u serijama od po 200 hiljada tabli dnevno, a receptura je od samog početka nepromenjena: mleko u prahu - 20 procenata, šećer - 35, ulje kakaa - 15 procenata, kakao u prahu i emulgator lecitin – nikakvi dodaci i aromatizatori nisu ulazili u prvi, originalni recept, a to je i razlog zbog čega je rok trajanja ove čokoladice samo tri meseca od datuma proizvodnje.
"Deca u SSSR imaju srećno detinjstvo!" - konkursom u novinama do ideje za pakovanje.
Istorija naziva "Aljonke" do danas je misterija - prema jednoj verziji, pretpostavlja se da je u izradi recepta učestvovala devojka po imenu Aljona, prema drugoj nazvana je u čast Jelene (ćerke ruskog kosmonauta Jurija Gagarina), dok treća verzija kaže da je u čast još jedne Jelene (ćerke Valentine Tereškove). Isprva je zamisao bila da se čokalada nazove "Aljonuška", a da na njenom pakovanju bude prikazana poznata reprodukcija slikara Viktora Vasnjecova, ipak, "Krasni Oktjabr" preduhitrila je druga fabrika, za šta je i skupo platila: kada su partijski lideri ugledali pakovanje čokolade na kome je prikazana bosonoga devojka nezadovoljno su uzviknuli: "U Sovjetskom Savezu deca imaju srećno detinjstvo, a ova devojka je bosa!"
Bez ikakve ideje šta da stavi na pakovanje, fabrika "Krasni Oktjabr" raspisala je konkurs u novinama "Večernja Moskva": traži se slika male devojčice za ilustraciju za pakovanje čokoladice. Nakon mnogobrojnih pristiglih u redakciju fotografija, izbor je pao na Elenu Gerinas, osmomesečnu ćerku umetnika i fotoreportera Aleksandra Gerinasa, koji je u slobodno vreme voleo da slika.
Tokom istorije popularne čokoladice, dizajneri su nekoliko puta pokušavali da menjaju izgled pakovanja, pa su tako devojčicu sa slike "oblačili" u kaputiće, "pleli" joj kikice, "šetali" po Moskvi, pa čak joj i "našli" drugara Kuzju, ali svaki novi pokušaj da se promeni dizajn bio je osuđen na propast - narod je i dalje voleo devojčicu sa buckastim obraščićima sa originalne ambalaže. Međutim, 2000. godine devojčica sa slike, sada već četrdesetogodišnja žena, uputila je zahtev sudu, tražeći kompenzaciju za korišćenje njenog lika, što je sud nakon dvogodišnjeg procesa kategorički odbio: zahvaljujući umetniku Nikolaju Maslovu koji je promenio boju očiju u odnosu na originalnu fotorafiju, na kojoj su one bile smeđe.