U Srbiji godišnje od karcinoma oboli više od 41.000 ljudi, a više od 20.000 pacijenata godišnje umre od raka. Muškarci najčešće obolevaju i umiru od karcinoma pluća i bronha, zatim debelog creva, rektuma, prostate. Kod žena maligni tumor je najčešće lokalizovan na dojci, bronhu i plućima i debelom crevu i rektumu.
"Zloćudni tumor bronhija i pluća je treći najučestaliji osnovni uzrok smrti u 2025. godini. Prethodnih godina bio je na četvrtom mestu. U Srbiji je 2025. umrlo 95.247 osoba. Vodeći uzroci smrti pripadaju bolestima sistema krvotoka i malignim bolestima", navedeno je u Zdravstveno-statističkom godišnjaku koji je ovog meseca objavio Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Od karcinoma pluća godišnje oboli oko 7.000 pacijenata, dok oko 5.000 ljudi izgubi bitku sa tom bolešću. Lekari kažu da je reč o vrlo podmuklom karcinomu, koji ne daje skoro nikakve simptome u ranoj fazi. Znaci bolesti su uglavnom nespecifični i neodređeni pa se bolest obično kasno otkrije. Najčešće se javlja kašalj, malaksalost, zamor, gubitak težine, iskašljavanje krvi. Pacijenti se obično obrate lekaru kada je bolest već uznapredovala i kada više ne može da se operiše. To je jedan od osnovnih razloga velike smrtnosti.
Doc. dr Zoran Andrić, medikalni onkolog i načelnik Odeljenja medikalne onkologije u KBC Bežanijska kosa kaže za RT Balkan da incidenca karcinoma pluća u Srbiji raste iz godine u godinu i da je jedan od razloga – pušenje.
"Uzrok porasta broja obolelih je verovatno i to što nije uvedena zabrana pušenja. U zemljama zapadne hemisfere, gde je uvedena zabrana pušenja pre deceniju i više, uočen je pad broja obolelih od karcinoma pluća. Kod nas, na žalost, raste broj obolelih i umrlih", rekao je on.
Naglašava da se bolest uglavnom otkriva u kasnoj fazi, kada nije moguća operacija i kada je smanjen manevarski prostor lekara u lečenju.
"Ranije smo samo 10-20 odsto karcinoma pluća otkrivali u ranoj fazi. Sada je to povećano na oko 30 odsto, zahvaljujući skrining programu koji je uveden u našoj zemlji", istakao je dr Andrić.
Skrining program na rano otkrivanje karcinoma pluća sprovodi se u Klinici za plućne bolesti UKC Srbije, Institutu za plućne bolesti Vojvodine, u Nišu, Kragujevcu. Preporučuje se da ga na svakih pet godina rade pušači, stariji od 50 godina, koji u užoj porodici imaju nekog ko je oboleo od karcinoma pluća.
"Skrining se radi niskodoznim skenerima, namenjenim samo za te svrhe. To su skeneri koji mnogo manje zrače od klasičnih skenera koji se koriste u dijagnostici", pojašnjava dr Andrić.
Skrining program na karcinom pluća u Vojvodini uveden je 2020. godine, ali je puna primena počela tek nakon pandemije virusa korona. Efekte skrininga lekari očekuju nakon pet godina primene.
Prim. dr Goran Stojanović, rukovodilac Klinike za pulmološku onkologiju u Institutu za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici rekao je ranije za RT Balkan da je za pet godina na teritoriji Vojvodine urađeno više od 15.000 pregleda niskodoznim skenerima, a obuhvaćeno je oko 10.000 ljudi.
U Klinici za pulmologiju UKC Srbije već dve godine radi se program skrininga za rano otkrivanje raka pluća u okviru projekta Ministarstva zdravlja. Krajem avgusta ove godine izašli su sa podatkom da je kroz program prošlo skoro 5.000 građana.
Za skrining mogu da se prijave građani stariji od 50 godina koji imaju najmanje 30 godina pušačkog staža. U Beogradu zakazivanje se može obaviti na broj telefona 066/267-268.