Mutacije DNK nastaju tokom života kada se genetski materijal ošteti ili kada dođe do grešaka prilikom njegovog kopiranja i popravljanja. Većina ovih promena je bezopasna, ali neke mogu da poremete rad gena i doprinesu razvoju raka i drugih bolesti.
Novo istraživanje pokazalo je da su miševi koji su unosili 30 odsto manje kalorija imali manje tavih mutacija DNK u nekoliko tkiva. Rezultati ukazuju na to da ishrana može da utiče na nakupljanje genetskih promena tokom vremena, ali i da se njen uticaj razlikuje u zavisnosti od organa i dela DNK koji se posmatra.
Kako manji unos hrane utiče na mutacije DNK
Ranije studije na životinjama pokazale su da ograničenje kalorija može da produži životni vek i uspori određene procese povezane sa starenjem. Međutim, nije bilo jasno kako takav način ishrane utiče na nakupljanje mutacija u genetskom materijalu.
Koristeći preciznu tehnologiju sekvenciranja DNK, naučnici iz SAD analizirali su genetske promene kod miševa koji su dobijali 30 odsto manje kalorija od životinja koje su mogle slobodno da jedu.
Ograničenje kalorija bilo je povezano sa smanjenjem nekoliko vrsta mutacija. Jedna vrsta nastaje kada se jedno "slovo" DNK zameni drugim, dok druge podrazumevaju dodavanje ili gubitak tih "slova". Reč je o promenama u genetskom kodu koje mogu da utiču na način na koji ćelije funkcionišu.
Međutim, efekat nije bio jednak u svim organima - ćelije jetre pokazale su izraženiji odgovor od ćelija bubrega i mozga.
"Iako su veze između ishrane i životnog veka utvrđene kod životinja, rezultati pokazuju da su ishrana i mutacije u genomu takođe povezane", rekli su autori.
Istakli su da miševi koji unose ograničenu količinu kalorija duže ostaju zdravi, ali da je takav način ishrane previše zahtevan za ljude. Ipak, s obzirom na ulogu mutacija u razvoju raka i mnogih drugih bolesti, smatra da je važno otkriti načine za smanjenje njihovog nakupljanja.
Neočekivane razlike u delovima DNK
Istraživači su otkrili da ograničenje kalorija ne smanjuje broj mutacija podjednako u svim delovima DNK. Najveće promene uočene su u manje aktivnim delovima genoma ćelija jetre i bubrega, koji sadrže gene koje ćelije ne koriste ili uopšte ne sadrže gene.
Jedno od mogućih objašnjenja jeste da se delovi DNK koji su aktivnije uključeni u rad ćelija češće popravljaju, pa imaju manje koristi od dodatnog smanjenja oštećenja. Ipak, naučnici još nisu potvrdili da li to zaista objašnjava uočene razlike.
Dodatna istraživanja različitih načina ishrane i drugih tkiva mogla bi da pomognu da se razjasni kako je ishrana povezana sa nakupljanjem genetskih promena.
Mogu li se mutacije smanjiti bez strogih dijeta
Rezultati pokazuju povezanost između ograničenja kalorija i manjeg broja mutacija kod miševa, ali ne dokazuju da bi poptuno isti efekat postojao i kod ljudi. Osim toga, trajno i značajno smanjenje unosa kalorija teško je održati, a može da nosi i zdravstvene rizike.
Istraživači žele da otkriju koji biološki procesi stoje iza smanjenja broja mutacija, jer bi to moglo da pomogne u razvoju načina za zaštitu DNK i smanjenje rizika od bolesti povezanih sa starenjem - ali bez potrebe za strogim dijetama koje mogu biti štetne, prenosi "SchiTech Daily".