Lekari upozoravaju na glavne neprijatelje zdravog srca - činioce iz svakodnevnog života koji postepeno iscrpljuju organizam.
"Nezdrava ishrana, pušenje i slaba fizička aktivnost predstavljaju faktore rizika povezane sa ponašanjem, koji u velikoj meri određuju čitav dalji život čoveka, rekao je kardiolog Sergej Bojcov.
Pod njihovim uticajem neprimetno se razvijaju opasna stanja: abdominalna gojaznost (višak masnog tkiva u predelu stomaka), dislipidemija (poremećaj ravnoteže masti i holesterola u krvi) i poremećena tolerancija na glukozu (predijabetes, koji često prerasta u dijabetes tipa 2.
Ni lekovi ni operacije ne uklanjaju u potpunosti rizik ako se ne deluje na uzroke bolesti, istakao je Bojcov, a piše Komsomoljska pravda.
"Čak i ako pacijent uzima najsavremenije lekove, postiže ciljne vrednosti i podvrgne se operaciji, početni faktori rizika nastavljaju da deluju. Tablete i operacija ne rešavaju sve", istakao je.
Genetika može da poveća rizik od bolesti srca i krvnih sudova
Nasledni faktori imaju značajnu ulogu u razvoju ateroskleroze, pokazala su istraživanja.
Analizom podataka o oko 4.000 pacijenata, ruski stručnjaci identifikovali su 14 gena koji imaju najveći značaj za nastanak ovog oboljenja.
Ukoliko osoba ima određenu kombinaciju ovih gena, rizik od poremećaja nivoa holesterola i oboljenja krvnih sudova povećava se za 46 odsto kod muškaraca, a čak 76 odsto kod žena.
Ovi rezultati mogli bi da pomognu u razvoju personalizovanih programa prevencije, prilagođenih genetskom riziku pojedinca.
Skrivene naslage u krvnim sudovima mogu da izazovu infarkt bez upozorenja
Jedan od velikih izazova u kardiologiji jesu takozvani nestabilni aterosklerotski plakovi - naslage koje se stvaraju na zidovima krvnih sudova i mogu iznenada da pucaju. Prema rečima kardiologa, oko polovine infarkta dešava se kod ljudi koji prethodno nisu imali nikakve simptome, a čiji su krvni sudovi bili suženi manje od 50 odsto.
Ovakve promene često se ne uočavaju uobičajenim pregledima, ali naslaga može u svakom trenutku da pukne, što dovodi do stvaranja krvnog ugruška i potpunog prekida protoka krvi.
Savremena medicina danas omogućava otkrivanje ovih skrivenih promena pomoću multispiralne kompjuterizovane tomografije (MSKT), napredne metode snimanja krvnih sudova.
Istraživanja su pokazala da se blagovremenim otkrivanjem i lečenjem ovakvih naslaga rizik od infarkta i smrti može smanjiti za dva puta.