Ideja da veliki deo internet sadržaja ne stvaraju ljudi nekada je smatrana teorijom zavere, ali danas sve više dobija uporište u stvarnosti. Umesto mreže preplavljene lažnim nalozima i koordinisanim aktivnostima tajanstvenih organizacija, sve više se govori o takozvanom "zombi-internetu" - prostoru u kojem automatizovani sistemi obavljaju različite zadatke u ime svojih korisnika.
Takav internet nije ni potpuno mrtav ni potpuno živ. On menja način funkcionisanja veba, ali i odnose u stvarnom svetu, koji sve više zavise od digitalnih platformi.
Automatizovani sistemi sve više preuzimaju internet
Ideja o "mrtvom internetu" zasniva se na pretpostavci da veliki deo onlajn komunikacije nije spontan niti potiče od stvarnih korisnika, već da ga kreiraju kompanije i druge organizacije radi uticaja na publiku i promocije proizvoda.
Razvoj tehnologije učinio je da ova teorija dobije novo uporište. Prema podacima kompanije "Klaudfler" (Cloudflare), koja se bavi internet infrastrukturom, u junu je prvi put zabeleženo da je saobraćaj koji stvaraju botovi nadmašio onaj koji potiče od ljudi.
Ta promena nastupila je ranije nego što se očekivalo, izjavio je direktor kompanije, koji je prvobitno predviđao da će do toga doći krajem ili početkom 2027. godine. Ubrzanju je doprineo sve veći broj autonomnih agenata.
Ipak, automatizovani sistemi nisu novina na internetu. Pretraživači, poput Gugla, već dugo koriste programe koji samostalno obilaze veb-stranice i prikupljaju informacije za potrebe pretrage.
Ono što se menja jesu njihove mogućnosti: od sistema koji uglavnom prikupljaju podatke postali su alati sposobni da samostalno izvršavaju različite zadatke. Nakon botova koji su automatski objavljivali sadržaje na društvenim mrežama, novi talas razvoja donose alati veštačke inteligencije i autonomni agenti.
Autonomni agenti postaju lični digitalni asistenti
Automatizovani sistemi više nisu samo alati velikih tehnoloških kompanija, već su sve dostupniji pojedinačnim korisnicima. Zahvaljujući razvoju veštačke inteligencije, lični agenti mogu samostalno da obavljaju složene zadatke u ime ljudi, često bez njihovog neposrednog učešća.
Poslednjih meseci kompanije OpenAI i Meta predstavile su takozvane lične agente - sisteme veštačke inteligencije namenjene pojedinačnim korisnicima. Oni funkcionišu poput ličnih asistenata koji su stalno dostupni i mogu da preuzmu obavljanje složenih i dugotrajnih zadataka.
Ispostavlja se da je jedna od najčešćih aktivnosti za koje se koriste kupovina. "Meta" je u prvim poslovnim rezultatima nakon predstavljanja asistenta sa veštačkom inteligencijom Mjuz navela da je kupovina među najčešćim načinima njegove upotrebe. Više od četvrtine korisnika koji su kupovali uz pomoć tog sistema u proseku je potrošilo više od 200 dolara, piše The Independent.
Internet platforme ograničavaju pristup botovima
Sve veći automatizovani saobraćaj primorava internet platforme da menjaju pravila pristupa. Tako je Redit najavio da će za pregledanje sadržaja ubuduće prvenstveno biti potrebna prijava na nalog, kako bi imao veću kontrolu nad korisničkim podacima koje koriste kompanije za razvoj veštačke inteligencije.
Ovaj potez, koji je obrazložen i padom posećenosti platforme, mogao bi da bude nagoveštaj šireg trenda - ograničavanja pristupa internet sadržajima i uvođenja provera kojima bi se razlikovali ljudi od botova. Ipak, kako sve više ljudi koristi autonomne agente za aktivnosti na mreži, biće sve teže utvrditi ko zapravo stoji iza njih.
Ko zapravo kupuje - čovek ili mašina
Sve veća upotreba autonomnih agenata mogla bi da promeni internet trgovinu. Postavlja se pitanje da li će kompanije moći da utiču na njihove preporuke i usmeravaju kupce ka određenim proizvodima i prodavcima.
Dodatni problem predstavlja mogućnost zloupotrebe, poput kupovine velikih količina ulaznica pomoću botova radi kasnije preprodaje po višim cenama. Dok je u takvim slučajevima relativno lako prepoznati prevaru, kod ličnih agenata granica između legitimne kupovine i automatizovane aktivnosti postaje nejasnija.
Zbog toga će jedan od glavnih izazova biti pronalaženje pouzdanog načina da se utvrdi ko stoji iza aktivnosti na internetu - stvarni korisnik ili automatizovani sistem.